Nova Evropa

кругу. Даље је ту истрага над Петром Каховским, који је обешен, осуђен ради убијства петроградског генерал-гувернера грофа Милорадовића, а који је можда био најтрагичнија личност Устанка, над кнезом Димитријем ШћепинимРостовским, који је случајно узео учешћа у Устанку, бранећи као легитимист права царевића Константина, и над песником и романописцем романтичарске школе Александром Бестужевим и његовим братом Михајлом. Из чланка А. Покровског, као и из самих докумената, добијамо доста јасну и веома занимљиву слику у првом реду саме истраге, са пуно значајних и конкретних подробности, Страшна судска драма, која се зове парницом противу Декембриста, открива се овде пред нашим очима. Страшна су ова суочавања, при којима су окривљавали један другог учесници покрета, посрнули морално услед атмосфере ужаса и нарочите врсте моралног подмићивања, које је вешто изводио Истражни Одбор по упутствима самога Цара-истраживача Николе |. Страшна су и њихова признања, њихова кајања, па понегде и јецања, Али се уз то они јављају на више места и као родољуби и идеалисте, као најбољи синови свога народа и свога времена. Боје, звуци и одјеци живота, јако су избледели у овим документима, јер то нису стенограми него тек ретуширани и стилизовани записници, Али, крај свег тога, имамо пред собом докуменат првог реда за познавање и реконструјисање једне од највећих и најзанимљивијих политичких драма руске прошлости.

Свим оптуженима Истражна Комисија постављала је питања о њихову образовању и о пореклу њихових либералних („слободних") погледа. „Диктатор" кнез Трубецкој, например, излаже у једном од својих првих исказа читав историјат свог либерализма: „Слободне погледе", вели он, „ја сам добио, по завршетку рата са Французима, благодарећи догађајима који су се десили у Европи након закључења мира, поименце пак спомињем ту претварање Француске Царевине у Уставну Монархију, обећања других европских владара да ће даровати својим народима уставе, и стварно завођење уставности код неких од њих, те придружење краљевине Пољске Русији на основу Устава; затим, први говор покојног Цара на Скупштини (у Варшави), из којег су закључивали да Њ. В, тежи да и Русији да Устав... Разговори, које сам слушао у вези са свим овим питањима, измена мисли са члановима бивших тајних друштава, читање часописа, књига које се тичу историје и законодавства различних држава, подржавали су моје либералне назоре, а утврдили су се они у мени благодарећи убеђењу које сам стекао, да је стање Русије такво да преврат мора неминовно доћи“, Ово последње мишљење било је образложено; 1) честим побунама сељака против својих спахија, које су постајале све чешћим и све дужим, 2) општим тужбама

221