Nova Evropa

javnost«; ali om ne kaže, da je on sam učinio prvi korak u tom pravcu, On je, naime, nekazujući nam ništa {iako je bio u prijateljskim odnosima s nama), dopustio da ga Babić — zajedno sa Cesarcem — povede u » Tipograliju«, kao neku istražnu komisiju koja ima da ispita na svoju ruku stvar sa naslovnim listom Jelačićeve knjige, Izjavu te »komisije«, potpisanu У, г, od GG, Krleže i Cesarca, dostavio nam je G, Babić pismeno, uz pretnju da će nas ma osnovu nje tužiti sudu za plagijat (što je onda i učinio), Tek nato smo mi doneli našu belešku na omotu »Nove Evrope«, Ne razumemo daikle, s kojim se pravom ljutt G, Krleža što smo mi »razbubnjali« stvar u našem listu, ili bi možda bilo ukusno i lepo da smo, kao janje, naprosto legli na žrtvenik? „., A kad je jednom učinio prvu nekorektnost, za

ljubav svome skupom prijatelju, ostalo je — pod sticajem prilika i pod pritiskom maših temperamenata — došlo samo od sebe, — »jer za grehom greh se valja«: napisao nam je omo

svoje privajmo pismo, i završio je ovom beleškom u svojoj »Književnoj Republici«. U toj belešci ništa nije na mestu, sve je kako je babi milo a ne kako joj se snilo: 1) niti smo mi upotrebili jedan Babićev crtež na drugoj knjizi; 2) niti je istina da se slažemo sa Babićem, da je to njegov crtež; 3) niti je knjiga G, Jelačića napisana protivu Ruske Revolucije; 4) niti je išta g. Krleža izjavio nama od svega omog što tamo kaže (>da je ta čitava alera neukusna i glupa, tim više, što je to najposle naslovni list moje jedne knjige, a ја se zbog toga me uzrujavam, prem smatram takav postupak neevropejskim i nedopustivim«, — možda je G, Krleža uputio ove izjave na pravu adresu, LL. j. G. Babiću, pa se sad više ne seća); 5) niti smo mi ikad stajali »na praktičnom stamovištu«,,, da »novac može sve« [jer u tom slučaju pouzdano ne bismo izdavali »Novu Evropu«), a specijalno u iovoj prilici platili smo skuplje za nov 'kliše nego koliko je Babić {na onakav način!) tražio kao svoje tobožnje pravo, i tL d., Sve se to sada pričimjava G. Krleži, da bi možda opravdao sebe pred sobom. I sve to on sada beleži jednim ćudljivim i buršikoznim tonom, s otsutmošću pravog uverenja i svog običnog krepkog stila, tako da se — iz obzira i prema njemu i prema sebi — nećemo dalje na tome zadržavati, Iz istih obzira nećemo ni sada objavljivati ono njegovo ljubazno privatno pismo s kojim nas je »konačno poslao do djavola«, Requiescat in pace, Ali ne možemo a da ne zastanemo za časak kod jednog izraza u belešci G. Krleže, koji se, čudnom igrom slučaja, ponavlja već po ne znamo koji put u rasprama i polemikama koje smo dosad imali, kao ultima ratio dokazivanja naših protivnika, Možda će nam G. Krleža, kao jedan od majdarovitijih medju tim protivnicima, ipak moći dati obaveštenje koje tražimo, G,. Krleža kaže u svojoj belešci, da je pobijao »pan č e-

226