Nova Evropa

на Народном Универзитету у Београду, које. надмашује све што је раније рекао о односима између Хрвата и Срба. У часу кад режим не да „Републици“ ока отворити, т. ј. ни једног броја објавити, вођа републиканаца говори и пише као најгори сепаратист, као највећи радикал и великосрбин! Али то још није најгоре. Ма ко да је, Г. Љуба Стојановић је тек један човек; са свим нашим симпатијама за његову личност, и са свим поштовањем за његову личну вредност и његово лично поштење, ми ћемо се, после свих напора да га одвратимо од његових садашњих мисли, иако тешка срца, морати одлучити да над њиме ставимо крст, и да на његов гроб навалимо камен, Јер он је за нас мртав, и ми оплакујемо једног драгог покојника; тек, живот не стоји, и ми идемо даље. Али његов чланак штампа, без ограде, „Српски Књижевни Гласник“, и прештампава га на уводном месту „Политика“; и његово предавање слуша, и одобрава, елита београдских интелектуалаца. То је већ много озбиљније, и даје целој овој појави праву подлогу. Онај који је досад веровао само у хрватске сепаратисте и франковце био је у заблуди; има данас српских франковаца и сепаратиста бар колико и хрватских. И има их још опаснијих, — србијанских франковаца, који и све Србе хоће још да „посрбијанче“, То је ратна појава, такозвани „ослободилачки шовинизам“, управо „ослободилачка омама“, болест која се као трахом навукла на очи појединих интелектуалаца у Србији (поглавито оних који су за ратова пландовали по иностранству или седели код куће скрштених руку), па сад уображавају да су они „Ки иттабет -и а да су сви други „у ропству рођени“. ЕЊихов идеализам добро долази чаршији и политичарима, и они постају несвесним савезником племенских шићарџија и ускогрудих нацијоналистичких агитатора. Тако се удружују оба зла, корупција и племенско секташтво, да заједнички стају на пут сваком здравом покрету и свакој искреној тежњи за чистотом и народним споразумом,

Ипак, иако је тмурно на обзорју целом, ми нисмо никада били мишљења, па нисмо ни сада, да треба очајавати, Светски Рат донео нам је кудикамо више него што смо се могли надати, да не рекнемо — него што смо заслужили, И то је. свакако, један од разлога зашто се тако тешко сналазимо У положају. Можемо дакле трошити од капитала који нам је изненада пао у део, такорећи с неба па у крило; пита се само докле, и да ли је мудро јести капитал кад би се веома лепо дало живети и од самог интереса7 Пита се, кад ћемо престати са расипањем, па почети рацијонално газдовати У новој кући, и ко ће га почети7 И ми ту не видимо другог пута и начина до оног што смо већ толико пута поновили и истицали на овоме месту; да се морају окупити у једно КОЛО CBH позитивни и некомпромитовани елементи, да морају

200