Nova Evropa

Pre svega, treba se osloboditi izvesnih krivih pretpostavaka o ovom današnjem talijanskom duhovnom pokretu, koje su, naročito van granica Italije, jako raširene, te me malo škode pravilnom shvatanju i prosudjivanju затоба pokreta,

Ima već tome kakvih petnaest godina otkako su futurizam, kubizam, i sve što je od njih i usled njih poteklo, podigli veliku prašinu i galamu, Doduše, sem nekih najužih krugova, niko ih nije odviše ozbiljno uzimao, Posmatrani su uopšte kao osebujni izliv mašte mladih ljudi koji su tražili origmalnost u paradoksima preteranim do krajnosti, Isto je tako paradoksalan i književni rad nekih poznatih savremenih pisaca, medju njima u Zagrebu tako popularnog Gjovani Papinija, Tako je u zadnje vreme došla do velikog glasa i drama Luigjija Pirandela, Која je slavodobitno prešla i Okean, lako Pirandelova umetnost uveliko nadmašuje proizvoljne radove futurista, pa čak i paradoksne spise Papinija, ipak greši onaj koji drži da su mjegove drame izraz i slika današnje Italije, Futurizam i Papini, pa i sam Piramdelo, misu drugo do izraz nelagodmosti koja je predskazivala novi duh i novi život, koji je klijao ali koji još uvek nije bio život u svojoj celini i u svojoj pumoći, Novo shvatanje radjalo se tek prvih godina novoga veka, — ili, da budemo sasvim tačni, još i nekoliko godina ranije, — i sve se više uobličavalo i sazrevalo, toplo, živo, zagrejano, u misli Benedeta Kroče (Benedetto Croce). Ovaj tada ozbiljni i čedmni mladić, student povesničkih i kmjiževničkih. nauka, strpljivo istražujući povelje i dokumente, da iz njih bolje rasvetli povesničke čime ili umetnička dela, osetio se ponukan da sebi postavi ova dva pitanja: »Šta je to povesnički čin?« i »Šta je to umetničko delo?« I na taj način on, nećak filozofa Bertrama Spaventa, u Napulju, gde je boravio, u domovini Vika i De Samktisa, prešao je od naučnih istraživanja na filozofske spekulacije.

I bi velika sreća, U ciglih deset godina, od 1898 до 1908, neumornim radom, lkoji graniči čudom, razvi on svoj filozofski sistem, i prikaza ga u trima sveskama svoje »Filozofije duha« (»Filosofia dello Spirito«)., U isto vreme objavi prvih šest godišta svoje ratoborne »Kritike« {[»La Critica«) koju je, uz prijatelja Gjovani Gjentila (Giovanni Gentile), gotovo celu sam pisao, Tada započe i s prevodima klasika savremene filozofije, te sam prevede Hegelovu »Enciklopediju«, nastavljajući uza sve to svoja naučna isfraživanja. Njegova čudesna vrednoća mije se zaustavila godine 1908, koju smo naveli zato što je te godine izdao zadnju svesku svoga filozofskog sistema; ona se produžila još i do danas, neoslabljena godinama (Kročeu je danas šezdeset godina) i nepromenjena, Pored dosada objavljenih dvadesetitri svezaka »Kritike«, pored zbirke » Talijanski

242