Nova Evropa

затим тамо постало и сувише тесно, и тако се створише одличним подручјем за политичке агитаторе"“ (стр. 144), А мало даље се опет, у правцу исте те врсте идеологије, врло јасно опредељује да „таква једна ствар као демокрација — народ управљан народом — никад није постојала, нити ће постојати! Успешне царевине или републике увек је водила каква снажна личност,“

Најбоље се, пак, може видети какве идеје струје кроз ову књигу из једног разговора двеју главних личности у новели, Јунис Ирахер и Филипа Мадена, А таквих је дијалога као овај препуно у овом делу, било о Југославији, било о поратној Енглеској, било о страхом од освете избезумљеној Француској, Мако је овај дијалог мало подужи, ми га, као можда најзгоднију илустрацију целе ове књиге, преносимо овде једним добрим делом:

— „Ја мислим, да је свет данас у страховитој опасности да замени хришћанство нацијонализмом." Говорио је он (Маден) полако. „Одвише сам се нагледао расног ривалитета и расне мржње а да бих се могао сложити са Вама. То звучи величанствено, и мене не изненађује што то Ви обожавате; али има толико много нечег другог иза тога духа, што је и зло и ружно."

„Можда сте у праву," Њен га глас наведе да окрене свој поглед к њој.

— „Зар збиља верујете", запита он, „да би то нанело какве разлике вашој стварној личности, или мојој стварној личности, ма како се ми звали7 Када не би постојале никакве нацијоналне границе, никакви нацијонални ривалитети, — када би, у ствари, свет био једно универзално краљевство човечанства; — да ли мислите да би то променуло наше индивидуалности7 То не би никад од једног западњака створило једног оријенталца, нити једног Енглеза претворило у Турчина."

Јунис се насмеја. — „Или једног Јеврејина у Црногорца! Али ни ви не бисте седели мирно ни допустили да Енглеска постане делом Француске, је ли2"

— „Зацело не!.... Само, ја сам рекао, кад не би постојала нити Енглеска нити Француска, када би постојало само једно универзално краљевство човечанства, какве би то вредности онда имало 72"

— „Ја не могу ни да покушам да то замислим, За мене је народност увек толико значило.“

—_ „Тако исто и за мене," Хладне очи изгледаху још хладније, „И баш зато што је то толико значило, ја понекад мислим да ћемо, када достигнемо виши ступањ развића, моћи да стресемо са себе племенске инстинкте и да живимо више као ученици Христове етике, Хришћанство је у овоме

296