Nova Evropa

да то учини..." Цар се није могао да савлада. Узбуђен дрскошћу свога министра који је у ту сврху тражио аудијенцију, Пар је изразио своје негодовање у врло оштрој форми, „Заповеда ли Ваше Величанство да говорим даље, или He?" — запитао је Министар. Експлозија је прошла, Цар се мало смирио, Министар му је тада изнео шта се догађа у Берлину, какво је расположење широких маса народа. Он је излагао, а Цар га је питањима прекидао. О какву предлогу, од стране Владе, није наравно било ни речи, На концу је Цар рекао: „Дакле, нешто Њу да вам кажем; ја нећу да абдицирам. Прво; ради мога схватања дужности Краља као наследника. Фридриха Великога; друго: не могу то да учиним ни као врховни заповедник војске која се у моје име и мојом личношћу држи на окупу. Наредио сам да овамо дође Генерал-фелдмаршал, — питајте њега". — Међутим је Хинденбург већ био ту. Лагано корачајући парком, он и Министар заметнуше разговор. „Сила“, започео је разлагати Хинденбург, „која држи на окупу војску, — то су официри; а њихов ауторитет почива на личности Врховнога Заповедника. Ако он оде, половина ће армије грунути у залеђе у највећем нереду." Министар је нато изјавио, да ће он те назоре, који се подударају и са Царевим мишљењем, поднети надлежним факторима у Берлину. Тада се њихову разговору придружи и нови Генерал-квартирмајстор, генерал Гренер, који је био заменио Лудендорфа.

И генерал Гренер је био одлучно зато да Цар не треба да абдицира, — али зато што је сматрао да би то било недовољна жртва. Знао је какво је расположење у народу: да личност Вилхелма | одиста штрчи као запрека миру и настојању да се прекрати бедно стање, али да нигде још није било говора о свргавању Хоенцолерна, — народ још није мислио на републику. За спас монархије и династије, мислио је он, требало би подузети какво херојско дело: „Цар треба, на челу војске, да пође на бојно поље: ако падне, то ће бити најлепши крај; ако буде рањен, онда ће се, узимајући у обзир психологију немачког народа, врло вероватно изменити расположење народа у Цареву корист“... Генерали, којима је он о томе говорио, слушали су ове речи с ужасом, уверени да није могуће извргавати Цара таквим опасностима, Гренер се надао да ће његово становиште разумети бар први војник Царства — фелдмаршал Хинденбург; с њим је започео разговор о томе кад су се удвоје враћали аутомобилом из царске виле у Штаб. Запрепаштени Хинденбург нашао је само ове речи у одговор: „Не, то је заиста немогуће"... Генералу Гренеру није било познато, да је на неколико дана раније, још' док је Цар био у Поцдаму, долазио Царици у аудијенцију бивши канцелар Михаелис, По уверењу померанског племства