Nova Evropa

и крупних аграраца, у чије је име долазио, остало је Вилхел-_ му ЦД, у судбоносном часу по Царство и Династију, само један излаз: херојска смрт; померанско племство желело је да се окупи око свог врховног вође, и да заједно с њим пође у смрт... Они су молили да Царица извести о томе Цара. "Сат после аудијенције код Царице, седео је Михаелис покрај Цара, за столом при обеду; разговор се водио о безначајним темама. После обеда, Цар — против свог обичаја — није нашао никаква разлога да задржи бившег Канцелара у разговору... Тако је Цар остао при назорима које је све време у себи носио, и за два дана отишао је на фронт, направио с 0 неколико парада, и у ноћи 5, новембра вратио се у Спа,

Али параде нису више могле да послуже као средство за подизање духа у војсци и побољшање стања у земљи, Страшни догађаји надирали су неумољивом брзином. У унутрашњости Немачке појавили су се, у те исте дане, емисари тек разбуктане морнарске побуне, Флота је отказала била послушност: у Килу је образован „совјет војних депутата“, и већ се певала Интернацијонала, а разлегали крици „Доле Цар!" и „Живела Република!“ У те дане се изненада изменила и ситуација на фронту Централних Сила; аустроугарска армија није више постојала, — њена је команда била присиљена да без околишавања прими све увете примирја постављене од непријатеља, и немачка војска остала је сама против

уједињених француских, белгијских, британских, американских, и талијанских сила.

6. новембра стигао је одговор на четврту немачку ноту (још од 27. октобра): маршал Фош очекивао је немачке пуномоћнике за преговоре о примирју. Влада се састала да проучи одговор, и да одреди пуномоћнике. На седници је био и први Генерал-квартирмајстор, генерал Гренер, који је уочи тога дана стигао у Берлин, Излажући положај на фронту, он је нагласио безусловну надмоћност непријатеља, те неопхоност да се обранбена линија што више скрати, Говорећи о расположењу војске, казао је да је оно врло потиштено, и услед предлога за мир и под утицајима из Русије и из унутрашњости: „Ако не буде ускоро промена, отаџбина ће изгубити Армију..." Пред Владу је опет искрсло питање Цареве абдикације; сви су увиђали да је решење неизбежно, али је већина министара, са Канцеларом на челу, још увек мислила да га треба одложити до закључка примирја, Социјалдемократи су поднели Канцелару захтев, да се абдикација изврши најдаље до 8, новембра. Влада је била приправна да учини што веће уступке, са Шајдеманом је, на молбу Начелника царске цивилне канцеларије разговарао генерал Хефман Генерал је питао, да ли би било могуће сачувај