Nova Evropa

ст та, Кој; зи postepeno pružali sve više izgleda na uspeh, On nije bio strateg, i u početku je računao da je samo nemačka галпа veština spasla Austrougarsku Monarhiju od ruskog nastupanja. Ali, što je dalje pažljivo posmatrao način vodjenja rata obeju ralujdci strana, sve mu je više izgledalo da je pro= slavljena veština nemačkih vojnih starešina potpuno zatajila naspram Jrancuskom načinu borbe i odbrane, Moltkeova taktika, potpuno opravdana 1870 godine, nakon pedeset gSodina, pri potpuno izmenjenim uslovima i potpuno izmenjenim medjusobnim odnosima, bila je zastarela, Očigledno je nemački narod bio velik i sada u svojim pregnućima, velik u prinošenju žrtava; ali je »apsolutizam u vojsci«, proizlazeći od generali, gušio svaku inicijativu i tvoračku moć, — oni su sami učinili nemogućnom konačnu pobedu, Francuzi su, naprotiv, bili mnogo elastičniji, i njihova strategija izgledala je jasnija; dok su Britanci, takoreći prekonoć, evi svoju armiju, te je nemoguće bilo predvideti šta će još postići svojom voljom i svojom огбаnizacijom, Imajući ou očima ovu opštu sliku daljes razvoja rata, profesor M_M nije mogao više da izdrži u Rot nego Je prešao u London. A s proleća 1917 zaključi on — sam samcit čovek, koji nije zauzimao nikakva državnog položaja, i kojega niko nije opunomoćio, — da se silom umeša u uredjivanje sveta, pa da se snagom svoga duha bori za uverenja koja su u njemu radila sve od vremena otkad je počeo da misli. On je tad otputovao u Rusiju.

Odlučio je bio da stvori sebi armiju. Od maja pa do jeseni 1917 godine organizovao je on češkoslovačku vojsku od 150.000 ljudi, iz zarobljenika i prebeglica, naoružao ih i disciplinovao ih. Pa je krenuo tu armiju preko Sibira na Vladivostok, da je dopremi na bojište u Francusku i Italiju, Sa boljševicima je sklopio bio sporazum za slobodam prolaz; a kad su oni ipak pravili zapreke, vojska se upuštala u borbu da se silom dalje probije, Na koncu konca, trupe su ukrcane za Evropu, a Profesor je otputovao u Ameriku, Ričard Kran, jedan od sekretara Ministra Inostranih Dela Lansinga, sih prijatelja profesora Masarika, pribavio je Masariku pristup k Vilzonu.

U Beloj Kući u Vašingtonu, Vudro Vilzon živeo je osamljen i odeljen od celoga sveta, Američki narod postavio Sa je bio na čelo lade, načinio ga je Predsednikom, da radi protivu Rata. Ali je sudbina htela da je baš on morao objaviti rat Nemačkoj,. U Velikoj Britaniji, u o OJ iu Italiji, vladali su koalicijoni kabineti; a baš u slobodoljubivoj Americi zapovedao _ је sam Prezident, bez svake koalicije i bez ograničenja, Nijednog republikanca nije bilo u njegovu Kabinetu, Sa ministrom Inostranih Dela Lansingom nalazio se je u stalnom nesporazumu, a često su medju njima bivali zategnuti odnosi, U njegov radni kabinet retko je ulazio ikoji od ministara, Svoje upute davao je

80