Nova Evropa

Masarik želeo je jasan, vojnički završetak Rata, Da je Nemačka

potučena, — to su tvrdili u savezničkom logoru sva vojna lica, Ali samo u slučaju da Nemačka Vojska bude prinudjena da kapitulira, — samo u tom slučaju bi i nemački narod uvideo

završetak tragedije u njenu punom obimu. Češki Profesor dokazivao je Predsedniku Sjedinjenih Država, da je u interesi budućnosti bolje da se vode pregovori sa neosporno polučenim neprijateljem, nego da se prave neki pokušaji za novo uredjenje sveta, koje bi ometala legenda o tome kako je neprijatelj izašao nepobedjen iz rata; jer, u tom slučaju, ostavljala se mogućnost lažnog tumačenja poraza dogadjajima koji su se odigrali u unutrašnjosti zemlje, a to bi onda urodilo budućim revanš-ratovima., Obojica, i Vudro Vilzon i profesor Masarik bili su pacifisti, Masarik je ipak bio za produženje borbe, kao i maršal EFoš, za ulazak u Berlin i dalji nastup njegovih češkoslovačkih divizija preko prestonice Nemačke Imperije u stari Prag, Radi jasnosti situacije, Kolebanjima američkog Predsednika, koji je u ovom slučaju ostajao pri svom vlastitom mnjenju, učinili su kraj nesamo zahtevi Francuske, već maročito dogadjaji u samoj Nemačkoj, Nemiri su se pojavljivali već i u dubinama kod Francuske Vojske, Neophodnost sporazuma sa socijalistima, sfrah od boljševizma, — sve je gonilo francuske državnike da savladjuju volju maršala Foša, iako je ovaj pod kraj tražio za sebe samo desetodnevni rok. Vilhelm II potpisao je 9. novembra svoju abdikaciju na nemačku carsku krunu, Zapovest za zaključenje primirja bila je izdata, I sam maršal Foš morao se pokoriti „,,

Profesoru Masariku, u njeBovoj pobedonosnoj borbi protivu »carizma«, ostalo je bilo još samo jedno: da se sa istorijske pozornice ukloni Dom Hapsburgovaca, U danima koji su sledo-

vali, ispunilo se i to, К. Е. МораР.

{Preveo s nemačkog, V. Madžara c.)

Књиге и листови, Једна кајмакчаланска енциклопедија,

Полако и постојано, све једна за другом, излегоше се под ово божје сунце од краја 1924 па до данас равно дванаест свезака Станојевићеве „Народне Енциклопедије“, и то дванаест свезака латиницом и дванаест ћирилицом.

Дошло се тако већ, у ћирилици, до Кремзер-Шмид Јанез Мартин-а, а: у латиници до Костића Тадије. Немогуће је зато и сада наводити, како је још увек прерано да се доноси суд о једном овакову делу. Данас нам је објав-