Nova Evropa

Ако је врло осетљива страна ове књиге у оном што је из ње изостало, а што је требало у њу ући, још је кудикамо осетљивија страна, и мана, њена у супротном правцу: у ономе што је у њу ушло а што није требало ући, или што је могло изостати. Оно што је изостало, може уби други пут, идући пут; али ко ће све оно поизостављати, или — што је још горе — поиспоправљати, што је овај пут ушло без контроле и без потребе, или што је ушло погрешно и преопширно И ту би се поједини примери могли наводити готово са сваке странице. Само, не ради се о појединим примерима, него о целоме систему: нико не зна, у овој књизи, по којем се критеријуму радило, које су рубрике попуњаване а које нису, и зашто, и колико се простора, односно (приближно) редака, хтело посветити, сразмерно, појединим рубрикама и појединим предметима. Пуштено је на вољу сарадницима, да напросто од ока одмеравају шта ће написати, и колико, па је од њихове вештине, односно од њихова знања и схватања и њихове вредноће, зависило шта ће ући у ову Енциклопедију. Нико то после није проверавао, нити поређивао и мерио с осталом грађом, нити дотеривао и коначно одређивао шта куда спада, и колико ће од чега ући да би било у складу с осталим и са целином, Тако смо добили, у ствари, Енциклопедију у коју је све ушло такорећи случајно: без нарочитог разлога, без везе и повезаности, без реда и без система. Отворите ма коју страну, па покушајте испитивати и пореБивати. Например, на страни 105 (латиница) падне вам у очи да је Автовац, село у Херцеговини, добило седам редака; а на страни 50, опет, да је и Аљмашу, селу у Славонији, посвећено исто толико простора. Замислите се мало: да ли је могуће да су сва села у Југославији ушла у ову Енциклопедију, па потражите насумце неколико (Баваниште, Долово, Каћ, Госпођинци, и т, д.) једно за другим —: нема ниједног! Али ево да почнемо одмах с првом речју у књизи: абаџија, Та је реч добила 15 редака (у латиници, 17), дакле сразмерно доста (више него краљ Александар, или руски цар Александар [), Мислио би, дакле, човек, да ће у овој књизи наћи обрађене занате; али ћете узалуд покушати да у њој нађете ципелара, чизмара, и т. д. Онда помишљате, да је можда ушао абаџија изузетно, као и алваџија, зато што су то речи турског порекла, — није ни то; јер нема бозаџије, казанџије, и сл, Онда помислите, да је абаџија добио места што му треба одредити ранг међу кројачима; није ни то, јер нема ћурчије, и т, д., Него је абаџија ушао у ову књигу напросто зато, што на њој сарађује Олић Љубиша Др,, секретар Министарства Трговине и Индустрије, који је мислио да треба да изнесе пред широки свет одлуку Г. Министра Трговине и Индустрије у спору између абаџија и кро-