Nova Evropa

јача. — Одмах иза абаџије долазе три Абдула турска султана, које је ту, готово на читавој једној страни, пласирао Г. Др. Владимир Ћоровић. Ако цела историја Турске, и свих осталих суседних земаља, и других народа и држава, добије толико места у Енциклопедији Југославије, онда ће, на крају крајева, ипак бити јасно зашто је из ње морала испасти сама Југославија. — Иза Абдула долази реч абењак — „изобичајена мушка капа, скројена, „на кришке“ од црног сукна; слична је капи кришкари и дињари“. Сад знате! Таких капа, мушких и женских, уобичајених и изобичајених, ушло је у ову књигу доста, заједно с осталим крупнијим и ситнијим деловима и делићима народне ношње, зато што је сарадник Н. 3. (Никола Зега), директор Етнографског Музеја у Београду, свој задатак схватио исто тако савесно и опширно као Il, Владимир Ћоровић свој. — Иза абењака имамо, у латиници, реч Абер Анри, с упутством на Хаберт Хенри. Ту са задовољством констатујемо, да ћемо код страних имена добити потребно упутство, ако се не пишу како се изговарају, и — сигурности ради — потражимо реч Гете; али је, на нашу жалост, не налазимо, те видимо да ни овај принцип није доследно проведен. То ће нам убрзо потврдити и најповршније прелиставање, — И тако бисмо могли наставити од речи до речи, кад бисмо имали времена, и кад би то имало смисла. Кудгод се погледа, и гдегод се застане, видеће се, да ову књигу није нико уредио, већ да је неко — у хитњи и без нарочитих скрупула — ређао азбучним редом фише добијене од сарадника, па их слао у штампарију. Одмах на другој страни пада у очи нова недоследност, која је — за оваку књигу — од недогледне важности: неки сарадници наводе литературу, неки је не наводе, и то за исте и сличне предмете; значи, да није било никакова упутства од стране редакције, па је свако радио како је сам нашао да је најбоље. И тако редом, од стране до стране, све је у једној збрци појмова и каосу разних принципа, у којима се нико не може разазнати. И како у принципу, тако у конкретним случајевима и у појединачним чланцима и рубрикама.

Ушло је у ове књиге много ефемерног материјала. Набацано је и таквих ствари које не улазе нигде у праву енциклопедију. Тако је свакако сувише простора уступљено набрајању многобројних народних богаташа — „газда“: забележена су и сва три брата Дунђерски, као нацијоналне знаменитости, па ГГ, Игњат Бајлони, Владимир Арко, Борђе Вајферт, и толики други. А да и не помињем онај детаљан и исцрпан попис свих банака и индустријских подузећа. Тако на појединим страницама добијате утисак као да се пред вама налази не једна енциклопедија, већ какав привредни „Ућо 15 мћо", или какав комерцијални адресар. Једино што фале још

90