Nova Evropa

diktira njemu politiku. Oni grade gradjansku državu, ono što je Ljenjim nazivao carstvom seljačkog medijokriteta...« Za ove svoje poglede Zalucki je, doduše, uklonjen sa svoda položaja; ali što je u njima istinito, nije se time uklonilo, A šta odgovara na ovo većina? U hrpi njenih govora ima veoma malo misli, — njena Je moć u tome, što uz nju stoje logika i snaga života, Nema povratka k »ratnom komunizmu«; kad je Buharin, posle Kongresa, izgovorio u jednoj tvornici ove reči, radnici su mu doviknuli, da je »poludeo«! ,.,

Druđo doruće pitanje — priroda sovjetske industrije, NEP

i sudbina celokupne sovjetske privredne akcije — tesno Je vezano s onim prvim. Iznad svega nevidljivo lebdi pitanje: »Je li ovo Termidor? — je li je kraj blizu, ih nije? ,,.« U čemu je

baza pravog socijalističkog karaktera razvijanja zemlje? Razume se da nije u moru seljačkih i malogradjanskih individualnih poseda, koji su prikupili 7% milijarda državnih fondova {od 11% milijarda koliko ih svega ima), nego je ova baza u socijalizovanoj imdustriji, Ovaj socijalistički elemenat sovjetskog dospodarstva niko ne poriče, Dakle, šta je upravo ta državna industrija: da li je državno-kapitalistička, ili državno-socijalistička? Izgleda, da ništa ne bi smetalo, da se u interesu opšteg mira, primi ova poslednja karakteristika; ali kako kazati radnicima, da se socijalizam, koji se eto već devetu godinu gradi i za koji je podneseno toliko žrtava, sastoji jedino u antihigijenskim uslovima pod kojima radnik mora da radi, primajući ništavnu platu i očigledno eksploatisan? Pitanje, usled toga, postaje komplikovano. I dok opozicija, pozivajući se na »amanet« »velikog Iljića« {Ljenjina), nalazi da je državna imdustrija još uvek kapitalistička, da to još nije socijalizam, većina tvrdi da je socijalizam već fu, u državnoj industriji, delomično ostvaren ,,,

Napokon, u strahu od »mnogostrukog kulaka«, i od upliva malogradjanskih elemenata na Stranku, vodi se polemika oko pitanja o odnosima izmedju Stranke i radničkog staleža, Zinovjev citira brojeve koji se nalaze u referatu Staljina, o sastavu Stranke, pa se dz njih vidi, da je — iako radnici još raspolažu apsolutnom većinom u Stranci, ipak postotak malogradjanskih elemenata, seljaka, i službenika veoma velik (25% i 17,6%); ali i od radnika (54%) pravih radnika ima tek 40%, dakle su oni stvarno u mamjini (ostalih 14% su bivši radnici, koji su već odavno ušli u državni i stranački rad, izgubili veze sa tvornicom i drugovima, i primili birokratske navike, te prema tome izgubili i proletersku psihologiju), Zato petrogradska opozicija, taj čuvar čistote Ljenjinova »amaneta«, traži da se smanji visoki postotak movih članova Stranke, koji se primaju izvan radničkog staleža; a Zinovjev zahteva, da se uopšte obraća naročita pažnja na unošenje u Stranku živih stvaralačkih snaga

109