Nova Evropa

Društveni pregled.

Neuvažavanje umnih radnika.

{Povodom Drugšos Kongresa Pravnik4 Jugoslavije u Ljubljani, od 9, do 12, septembra 1926,)

Redakcija ugledne »Revue de France« priredila je anketu o položaju intelektualaca u Francuskoj, Njen urednik (Laporte} izveštava čitaoce — pod natpisom: »Y-a-t-il une crise des professions libčrales« — o rezultatu ankete, koji pokazuje kako se umni radnici doista nalaze u lošem položaju, u ozbiljnoj krizi, Ova se anketa tiče materijalnog položaja najviših državnih činovnik4, sudija, književnika i umetnik4, i t, d,, Da je i kod nas isto tako, još u potencovamoj meri, o tome svedoči svakidašnji naš život: mladi naraštaji mteligencije odvraćaju se sve više od državnih zvanja od prevrata naovamo, Poslednja kriza industrije i trgovine, koju su dobrim delom skrivili baš nestručnjački njihovi reprezentanti, popravila je unekoliko stvar, ali za kratko vreme; jer je opet došla država pa snizila i tako malene dohotke viših umnih radnika, a preti još i daljnim restrikcijama, Laporte piše, u spomenutom članku, da postoji krivica i do samog društva, jer svet troši svoj novac ma zabave, barove, šantane,1i t, d,, dok je država kriva što svojom škrtošću daje loš primer, a usled svega toga najšore prolaze intelektualci, tako da je opšta demoralizacija Javmo'g duha pravi uzrok krize intelektualaca, Čini se, da u Jugoslaviji, pored svih ovih razlog4, uzroci lošeg položaja ummih radnika imaju u velikoj meri da se pripišu i našem zakonodavstvu, Kod nas, pored materijalne strane, dolazi još nešto što nas još više boli i žalosti, a to je moralna strana ovo8 pitanja: niko ne uvažava dovoljno stručne sile umnih radnika, njihovo imtelektualno delovanje, 1 njihov značaj,

Pravnici su, naprimer, zborovali do danas u dva maha: 50dine 1924, održan je u Zagrebu prvi pravnički zbor, na kojem je ustanovljena kao stalna institucija Kongšres pra vnika iz čitave Ктађјемте; а бофте 1925, imali smo već i Prvi Komgres pravnika, u Beogradu, Na zagrebačkom zboru bilo je 600, na beogradskom 1200, a za Drugi Komgres u Ljubljani prijavilo se je do 1500 učesnika, sve majboljih pravnika (medju njima ministara, odvetnika, javnih beležnik4, sudija, univerzitetskih prolesora, i t, d,); referati stoje ma uglednoj visini, rezolucije se sastavljaju, nakom diskusija, vrlo oprezno, dobro promišljeno, Nameće se pitanje: šta je združilo tu množinu ozbiljnih pravnika iz čitave države u fakom radu? — Da je ideja KonsSresa prenesena iz tudjine, g8de udruženja

173