Nova Evropa

ресовање за једног писца, за једну школу, за дела једног пелог народа, па се у идућој генерацији то све измени и пође се другим путем, док се оно прошло заборавља или чак одбацује. Понеки писац може дуго времена да буде „у моди“, да се преводи, да се тражи, да се само због њега учи језик оног народа у коме је поникао; па да све то прође и уступи места новим именима. Зар није у нашој књижевности то било случај једно време са Коцебуом, па са Бајроном, Черњишевским, Брет-Хартом, Мавром Јокајем, и другима; А има опет и таквих великих светских писаца који не припадају само појединим епохама, не интересују само романтичарски или само реалистички расположене генерације, не траже нарочите средине и нарочита расположења те да њихова звезда јаче засија. Такав је Гете, или Волтер, Шилер, Иго, Достојевски, Толстој, донекле Дикенс, или Валтер Скот, — а, више од свију њих, такав је Шекспир.

Превођен и обожаван код свих културних, па и многих полу-културних, народа широм целог света, достигнувши до кулминације своје славе у Х]Х веку, када се свако откриће макако незнатног детаља из његова живота сматрало светским догађајем, — он је морао по природи саме ствари да постане познат и читан и код нас. За његову популарност нису били потребни никакви нарочити моменти па да се она појави, Шекспир се може исто тако лепо читати као и гледати, он је увек занимљив, Нити бисмо требали да на силу исфабрикујемо некакву „духовну сродност Јелисаветина и Његошева Доба" (нешто што апсолутно није постојало), па да тиме објашњавамо дубљи разлог осцилације према Шекспиру међу нашим романтичарима. Ипак Шекспир почиње да се помиње, цитира, и преводи код нас тек на почетку прошлог века, тек са развојем новије наше књижевности. Наш је Осамнаести Век, слеп углавном за сав онај снажан интелектуални живот на Западу у то доба, остао равнодушан и према великом енглеском писцу о коме се почело све више да говори, Јаче читање и интересовање за његова дела појављује се код нас углавном са романтичарима. Било је нешто мало и пре њих, ито нарочито у српском делу наше књижевности; али и код Срба и код Хрвата он је све кругове освојио тек око половине прошлог века. У то доба треба да тражимо и стварни почетак његова утицаја, мада нас мора интересовати и оно што је било пре тога, они први помени његова имена, или први покушаји са преводима из његових дела.

Али мако је српски део наше књижевности показао у почетку јаче интересовање за Шекспирова дела, Хрватима припада заслуга да су много обилније преводили његове ствари и имали дубљу симпатију за његову поезију него што је то био доцније случај са Србима. Код Хрвата почињу

195