Nova Evropa

ова Европа

Књига ХТУ. Број 9. и 10, 11. новембра, 1926

ЂОВАНИ ПАПИНИ:

МИКЕЛАНПЏЕЛУ.

Помотни мало, пако си одрод, Микеланџело мој из Сетињана, ти што без страха хвато си за стену,

знојан и зрбљен, са длетом у руци.

Удри, ал' снажно, јер је у тај камен у болу сапет један бедан себар, п хиљадама тодина већ чека

да твоја рука слободу му дадне,

Удри, не штеди, јер чврст је и опор камен што баца варнице и шкриље. Удри све јаче, — кад седмица прође,

посб је тотов, можеш у град поћи.

Заштв не дођеш да видиш Капрезе крај тврде стене светитеља Фрање2 Лепо се седи баш сада, у хладу

кестена туста и зелене букве!

А стизнемо ли на врх, до твог двора, далеко тамо од буке варвара, запевали бисмо, да нам срцу лакне,

старински просту и пастирску песму.

241