Nova Evropa

naprotiv, hvali Domenika, i njegovu umelnost i njeđov načim ophodjenja „.,.

УП, — Slikajući dečak sad ovu sad onu stvar, ne imajući ni stalna mesta ni radione, desilo se tako da ga je jednog. dana (1489) Granači poveo u vrt Medičejaca u San Marku, Taj je vrt Lorenco Veličanstveni, otac pape Lava, čovek jedinstven i pun vrlina, ukrasio bio svakojakim antičkim kipovima i ligurama, Kada je ove video Mikelanjolo, te kada se nauživao lepote tih dela, nesamo da nije više išao u Domenikovu radionu, nego uopšte nikuda nije odlazio, već Je ovde po ceo dam, kao u najboljoj školi ove vrste, ostajao i radio uvek nešto, Izmedju ostalog, posmatrajući jednog dana i Slavu jednog Fauna, već prilično stara, duge brade i nasmejanin obraza, iako su mu se usta jedva videla usled starine, svidela mu se oma toliko da se odlučio da je izradi u тогалпоти,) Pa kako je baš onda, na onome mestu, Lorenco Veličanstveni davao raditi neke mramore, ili recimo bolje ličila, da bi ukrasio njima omu svoju divmu Lnjižnicu, osnovanu od пјеба i njegovih predaka knjigama iz celoga sveta, Mikelanjolo je zatražio komad mramora od onih majstora, i priredivši ба njihovim огидјет Чао зе je sa tolikim marom i s tolikom pažnjom ma izradu Рашпа, da ga je za malo dana dovršio, nadodavši iz svoje Јапlazije sve ono što je starome nedostajalo, poimence otvorena usta, kao u čoveka koji se smeje, tako da se videlo da su unutri u ustima na okupu svi zubi, Došavši baš tad Veličanstveni, da vidi dokle se došlo sa radom u vrtu, našao je dečaka gsde čisti Faunovu glavu, pa približivši mu se malo, i posmotrivši odlično delo, te uzevši u obzir godine njegove, silno se začudio, Pošto je pohvalio rad, ipak se našalio s njim, kao sa detetom, rekavši mu: »O, pa ti si učinio ovog starog Fauna, a ostavio mu sve zube, Zar ne znaš da starcima u tim godinama fali uvek po koji?« Teško је bilo Mikelanjolu, kad je Veličanstveni otišao, što mu je ovaj pronašao zamerku, i ostavši sam, izbio je svome starcu jedan gornji zub, provrtivši mu tako desni kao da je izišao zajedno s korenom, i čekao je drugi dan s velikom željom Veličanstvenoga, Kad je ovaj doista došao, i video jednostavnost i dobrotu dečakovu, srdačno se nasmejao, a onda, procenivši savršenstvo stvari i godine njegove, pametan i dobar kao što je bio, odluči da podupre i potpomogne toliku nadarenost, pa da uzme de-

*) O ovome radu mladoša Mikelandžela, za koji većina distoničara umetnosti tvrdi da je izgubljen, A, Venturi dokazuje da mu odđovara »Kiklop« koji se nalazi u Museo Nazionale (u Firenci). (Vidi o tome A. Venturi, »Grandi Artisti Italiami«, Bolonja, 1925, str, 183—198,)

259