Nova Evropa

toliku ljubav prema njoj бајо, да зе себат Како па је 50vorio, da nikada nije bio toliko žalostan kao kad je otišao da nju vidi u času dok se je rastajala s ovim svetom, i da ju je poljubio isto tako u čelo i lice kao u ruku, Posle njene smrti, više bi puta stajao kao mrtav i kao bez smisla, Na zahtev ove Gospe napravio je jednog našog Hrista, skinuta sa krsta; kao napušteno mrivo telo, ovaj bi pao pred побе svoje presvete Majke, da ga dva andjela ne prihvatiše za ruke, A ona, sedeći ispod krsta, rasplakana i žalosna lica, diže k nebu raširene obe ruke, izgovarajući sledeće reči, urezane na donjem rubu od krsta:

»Non vi si pensa quantio запбице созта!« (»Neka se ne misli koliko krvi staje!«)

LXIV, — 1 kao što je voleo da čuje mišljenja učenih ljudi, tako je uživao u čitanju i pisaca u prozi i onih u stihovima, medju kojima se naročito divio Danteu, ushićen čudotvornim бетшјет onoga čoveka, koješa Sotovo čitava па па- | pamet, Ne mnogo manje drži i do Petrarke. I nije mu se samo milelo da ih čita, već pokatkada i sim slaže stihove, kako se to vidi po nekim sonetima, što se пајахе Код пјеgovih srodnik4, a koji služe veoma dobrim dokazom njegove velike invencije i pronicavosti,..

LXV, Slično je, sa velikim marom i pažljivo, čitao Sveto Pismo, i to i Novog i Starog Zaveta, pa i one koji su se oko njih trudili, kao naprimer dela Savonarole, kome je bio oduvek silno privržen, zadržavši još и ратен svežu изроmenu njegova živa dlasa, Voleo je, naravno, lepotu čovečjes tela, Jer ju Je poznavao bolje od ikog; ali zato što ju je voleo kao takovu, izvesni ljudi pulno nastrojeni, koji ne umeju da shvate ljubav lepote ako nije nepoštena i razbludna, izmislili su neki razlog, po kome se mislilo i govorilo loše o njemu.,., Slušao sam u više mahova Mikelanjola kako raspravlja i razlaže o ljubavi; i čuo sam zatim od onih koji su tu bili prisutni, da on o ljubavi ne Sovori drukče nego što se o tome može čitati u Platonu, Ne znam, uostalom, šta Platon o tome kaže; ali znam dobro da, za sve duđdo vreme što sam bio u nješovoj blizini i s njim u dodiru, nikad nisam iz пјеgovih usta razabrao reči koje ne bi bile najčestitije, i da je imao snagu da u omladini zatre svaku neskladnu i ludu želju koja bi se mogla pojaviti, A da se u njega nisu poradjale nečiste misli, može da se vidi i po tome što on nesamo da je voleo ljudsku lepotu, već uopšte svaku lepu stvar, — lepa konja, lepa psa, lep pejzaž, lepu biljku, lepu goru, lepu šumu i svaki izgled u njoj, i svaku lepu i retku stvar svoje vrste, diveći im se kao da je u njih zaljubljen, Tako je isto sve što

266