Nova Evropa

II, A maestro Giuliano da ЗапваПо fiorentino, architettore del Papa, in Roma“),

Ђулијано, — Ја сам Вас разумео, да је Папа замерио за Moj одлазак, п да Његова Светост пристаје нато, да уложи и да учини онолико колико смо се споразумели, те да ја треба да се повратим и да не подозревам више ни за једну ствар.

Пто се мог одласка тиче, истина је ово. Ја сам чуо на Свету Суботу, где Папа каже, у разговору с једним драгуљарем и учитељем обреда, да неће више да потроши нити новчића ни за мало ни за велико камење; чему сам се ја необично зачудио. Ипак, пре него што сам отишао, затражио сам од њега део моје зараде, да бих наставио са делом. Његова Светост одговорила ми је, да дођем поново у понедељак, Долазио сам у понедељак, у уторак, у среду, и у четвртак, како је он и видео, Коначно, у петак изјутра, рекоше ми да изиђем, т, ј. истераше ме. Онај који ми то испоручи, рече ми, да ме познаје, али да има таково наређење. Чувши ја дакле, речене суботе, речене речи, и видевши доцније шта следи, силно ми би криво. Али само то није било јединим разлогом мојег одласка, већ је било и друга једна ствар, о којој нећу да пишем; али будите и Ви уверени, да сам остао у Риму, да би се пре морало учинити за мене гробницу него за Папу. У томе је такођер био разлог мог наглог одласка.

Сад ми Ви пишете од Џапине стране, па ћете и Папи читати ово што ја Вама пишем; и нека схвати Његова Светост, да сам ја расположен, више него игда, да наставим дело. Ако дакле он хоће да начини гробницу на сваки начин, нека се не срди на мене зато где ја хоћу да је саградим; она ће за пет година, како смо се споразумели, бити саграђена у Св. Петру, где се њему буде милело, и биће ствар лепа, како сам обећао. Сигуран сам, ако се учини, да неће имати премца · на целоме свету.

· .. Толико, Ђулијано мој предраги; молим Вас одговорите ми што пре, То је све.

Adi dua di maggio 1506, Vostro Michelagnolo, scultore in Fiorenza.

III, A Lodovico di Buonarrota Simoni, in Firenze.

Веома поштовани оче, — Из Вашег последњег писма разабирем, како се тамо говорило да сам ја мртав. Ствар је од мале важности, будући да сам ја ипак жив, Али оставите их

е) За ово писмо треба прочитати и одељак ХХУШ у Кондивија.

270