Nova Evropa

Р. 5. — Не могу а да ти не пишем још два ретка. А то је, да сам ја ево од дванајст година обишао досада кубурећи целу Италију, подносећи сваку срамоту, пропативши сваку несрећу, измучивши се на свакој муци телесној, и излажући властити живот у тисуће погибељи, само да бих помогао моју кућу; и сада кад сам почео да је помало дижем, ти сам хоћеш да за један сат заплетеш и порушиш све што сам, за толико година и са толико муке, саградио! Тако ми тела Христова, ја сам у стању да потучем десет хиљада теби равних, ако би било потреба.

М. A Buonarroto di Lodovico Simoni, in Firenze.

Буонарото, — Ја сам разабрао из твог последњег писма, како је Лодовико био на самрти, али да је лечник коначно рекао, да је сад — ако друго не уследи — изван погибељи, Када је тако, ја нећу да долазим онамо, јер бих много потрошио; ипак, ако би наступила погибељ, ја бих да га на сваки начин видим пре него што би он умро, а волео бих да и ја са њим умрем, Али се надам да ће му опет бити добро, и зато не долазим; ако би се ипак догодило да он поновно падне (нека Бог чува и њега и нас), настој да му ништа не фали у душевним стварима и у погледу сакрамената Цркве, и настој да ти рекне шта би да ми учинимо за покој његове душе. И за ствари потребне телу постарајте се, да му не би ништа недостајало; јер ја сам се премарао само за њега, да бих му помогао у његовим потребама пре него што он умре, Исто тако, настој да се твоја жена са љубављу заузима за њега, кад он нареди, јер ћу је зато обдарити, и све вас остале, кад вам буде требало... Останте у миру, и извести ме, јер сам у великом страху и узбуђењу.

Двадесетитрећег новембра 1516. Микелањоло, у Риму.

МТ. A Sebastiano del Piombo, in Roma.

Севастијане мој предраги, — Синоћ, наш пријатељ капетан Кујо, и неки други племићи, њима хвала, хтели су да пођем са њима на вечеру. То ми је било сасвим по вољи, јер сам тако изишао мало из своје меланколије, илити из своје лудости; и није ми пријала само вечера, која је била врло добра, него сам се развеселио још више, и много више од ње, разгово“ рима који су се ту водили. А понајвише је при разговору било моје задовољство, кад сам реченог капетана Куја чуо спомињати Ваше име. И није било ни то још довољно, него сам

посебно уживао разговарајући о уметности, па слушајући по-

272