Nova Evropa

· Марокоп ти Рара izda jedan takozvani »Motiuproprio«, Кот ба imenuje i formalno vrhovnim graditeljem, за pumomoću, da radi šta hoće, da podiže ili ruši, dozidjuje, oduzima, ili menja, kako najbolje zna, i da ima svu vlast nad graditeljima i osobljem, Na toliko poverenje od strane Pape, da bi pokazao svoju čistu nameru, zatraži Mikelanjolo, da se u istu naredbu ипезе, Како on služi ovoj gradnji Bogu za ljubav, bez ikakve plate. A to se desilo baš u vreme kad je, usled smrti Pjer Luja Farneze, izgubio najam nad prevoznom skelom u Parmi, koji je nekad. dobio od Pape, i koji mu je nosio šest stotina škuda, dobivši mesto toga mnogo manje plaćeno mesto činovnika u Riminiu, Ali na sve to nije on okretao Slave, Niti je hteo da primi novac koji bi mu Papa češće slao, što svedoče G. Alesandro Rufini, tadašnji komornik Papin, i G, Pjer Gjovani Alijoti, biskup od Furli,

Papa je prihvatio Mikelanjolov model, prema kojem je Petrova Crkva dobila manji obim, ali je utoliko snažniji utisak ostavljala na sve ljude koji se u tome razumeju...

... Ovaj čovek postavljao je sebi take zahteve, da nikad nije bio zadovoljan onim što bi uradio, To se vidi i po tome, što je u svojim zrelim godinama veoma malo kipova dovršio, dok su većina njegovih gotovih radova dela mladosti (kao naprimer B.ah, Pieta della febbre, David, Hristos u crkvi Minerve u Rimu, i t, d,), iako bi se na njima teško moglo i zrnce pomeriti bez štete, Ostale statue, naprotiv, — osim ћетсоба Lorenca i Julijana, Noći, Zore, Mojsija, i obeju figura uz njega, sve skupa ni jedanajst njih —, ostale su педоугбепе, dakle mnogo više пебо dovršenih, On je obično i govorio: da je doista hteo da traži uživanja u svojim delima, on bi veoma malo, ili upravo ništa, pustio na svet. Tako su kod njega išli naporedo veština i uvidjavnost, da je figuru na kojoj bi otkrio i najmanji nedostatak ostavljao postrani, pa uzimao drugo parče mramora, u nadi da se neće isto ponoviti; i to je često sam navodio razlogom, zašto je izradio do kraja tako malo kipova i slika,

„.. Mikelanjolo je umro 17. februara 1563 (po Hrentinskom vremenu, po rimskom 1564),

-_ On je bio za celoga života umetnosti strasno odan, videći da mu svaka, i najteža, stvar polazi za rukom, budući da mu je priroda darovala duh neobično vičan i istrajan u divnoj veštini crtanja, Da bi se u njoj do kraja usavršio, bavio se on mnogo anatomijom, secirajući i sam mmogobrojne leševe, da bi video osnovne oblike i spojeve izmedju kostiju, mišića, živaca, i žila,

284