Nova Evropa

варварству као лађа према океану, која по њему клизи, а не гази га. Погледајмо, и проучимо, ко су и откуда су они што носе монструозност у „освештане центре“, и из којих разлога су толерпрани и примани тамо! Кад нам све то буде јасно, брзо ћемо се освијестити и вратити к правој истини. Нова демократија је нова поплава свијета варварством, које лако прима материјалистичку цивилизацију а убија духовну културу, нивелише а не подиже. Него, није овдје наш задатак да испитујемо узроке данашње декаденције, нити да тражимо докле се она све протеже, Хтио сам само рећи, да смо на пољу ликовне умјетности у великој декаденцији, али да ради тога не треба да здвајамо, нити да изгубимо вјеру у обнову.

Наша дјела на земљи нису друго до отисци крила наше душе, која иако нису вјековјечна али су отисци бесмртног бића. Крила Микеланџелове душе била су јача, јачи је био њихов замах, и зато су његова дјела већа и трајнија. Кад овако мислимо, одмах нам пада на памет Ватикански Торзо, да га упоредимо са Микеланџелом, који га је толико пута помиловао. Као што је Торзо, одољевајући времену, изгубио ноге и руке а ипак остао лијеп и снажан, тако ће остати и Микеланџелово дјело. Од великих остане торзо и у недогледно вријеме, а малима ни за догледно ништа; великима се најприје сломе прсти, па онда руке и ноге, а торзо им је несломљив, — а малима се најприје сломи торзо. Ето, то је разлика између дјела и дјела! Треба бити заљубљен у вјечност, да дјело буде бар сјена њезина, Бесмртност је у нама затворена као у тамници, треба да је пустимо на свијетлост — у хармонију са оним што је бесмртно око нас и изнад нас, То је инспирација, муза, и откровење,

Љубав ка вјечности је жртва, а жртва је тражење вјечности, Зло је пролазно, и добро је пролазно; блаженство је вјечно, а вјечност је Бог. Борити се противу зла, најбоља је молитва Богу; а борити се за лијепо, значи пјевати му у славу. Написано је, да је ријеч била прва, и да је од Бога; али није речено, да ли та ријеч бијаше прије изговорена или урезана. Свакако је умјетност још из оног времена кад ријеч није била раздијељена од дјела, ни молитва од мудрости и пјесме, Право умјетничко настојање треба да је продужена цврчкова предсмртна пјесма, треба да је пјесма и молитва у исти мах; а оно што садржи, да је изван димензија и времена, — оно треба да открива оно што други не знаду и не виде, а не да опонаша оно што други површно виде и површно појимају, да разоткрије истину која јесте а не која се причињава,

Прије него што пређемо на само Микеланџелово дјело,

држим да је потребно да изложим нека опажања која се односе на постанак умјетничког дјела (мислим скулптуре) уопће,

245