Nova Evropa

monsinjorom Klaudijom Tolomejem, sa sjajnim Офауђапот Меdiči, kojem je bio kum, jer mu je krstio jednog sinčića, i t, d.. Mnogo više nego sve ove voleo je on jednog rimskog plemića, po imenu Tomaza Kavalijeri, koji je bio još vrlo mlad i sav odam umetnosti, te kome je on, Mikelanjolo, da bi se poučio crtanju, poklonio velik broj divnih crtežA, sa božanski izradjenim glavama crnom i crvenom kredom; za njega je nacrtao jednoga Gamimeda, koješa odnosi u visine tica Jupitrova, pa jednog Titijosa, kojemu orlušina kljuca srce, i Faetona, kako па sunčanim kolima pada strmoglavce u reku Pad, i jedan dečji bakanal, — sve listovi jedan lepši od drugog, kakvi se mače nigde ne mogu videti. Samoga gospara Tomaza naslikao je na jednom kartonu u prirodnoj veličini, — on koji inače nikad, ni pre ni posle toga, nije sačinio ničiju sliku po prirodi, Jer mu je bilo odvratno slikati po prirodi, osim ako se radilo o najsavršenijoj lepoti, Ovi crteži dali su povoda, da je dospar Tomazo, koji je voleo ovake stvari, dobio još čitav niz drugih crteža, radjenih ranije od Mikelanjola za Bastijana iz Venecije, da bi ih izradio u bojama, Ti su crteži divni, i Sospar Tomazo ih drži s pravom kao svetinje, ali ih veoma srdačno daje na upotrebu umetnicima, U stvari, Mikelanjolo je svoju ljubav poklanjao uvek blagšorodnim i zaslužnim osobama, i pokazao je i u tome najbolji sud i ukus...

Mikelanjolo je voleo i majstore svoga poziva, i družio se sa njima; tako sa Jakopom Sansovinom, sa Rosom, Puntormom, Danijelom iz Voltere, i Gjordjom Vazarijem iz Areca {piscem ovih redaka), kojemu je ukazivao nebrojene ljubaznosti, On ба je potakao da se bavi neimarstvom, ı to tako da je mogao kasnije i sam poduzimati velike Sradjevinske radove; rado se razgovarao s mjim, i raspravljao o predmetima umetnosti, Ko kaže za Mikelanjola, da nije voleo druge poučavati, taj je sam tome kriv, — on je inače poučio svakoga koga bi zavoleo, i ko bi ga za savet pitao... Istina je samo toliko, da nije imao baš sreće s onim učenicima koji su kod njega. u radionici radili, zato što nisu bili sposobni da rade što i on; tako je jedan od njih, Pjetro Urbano iz Pistoje imao doduše talenta, ali nije voleo činiti napor, dok je opet drugi, Amntonijo Mini, bio vredan, ali nije imao ono što se traži, a u tvrd vosak ne d4 se lako ništa utisnuti, Askanije dala Ripa Transone davao si je truda, ali bez vidnog uspeha, ni u vajarstvu niti bar u crtežima: on Je mazao više godina po nekom kartonu, što mu ga Mikelanjolo beše dao, ali se lepe nade, u пјеба ројабапе, таг дјобе па kraju krajeva kao dim, Sećam se kako mu je Mikelanjolo, sažaljevajući Sa, pomagao sam svojom rukom, ali uzalud. Da je imao koša zato pogodna — kako mi je češće govorio —, on bi, kaže, bez obzira na svoje stare godine, često sekao lešine, pa pisao o tom pred-

286