Nova Evropa

Микеланџело о сликарству.

(Из „Разговора“ Франческа Холандеског.)

Аутор ових „Дијалога", којих има четири, а од којих овде, у изводу,

доносимо само први (одржан у Риму 13, октобра 1538), није прави Холандез, како би се по презимену дало судити, већ је рођен у Лисабону, око 1517, од оца који се доселио био из Холандије; а био је у Португалској на гласу као минијатурист. Одгојен на двору португалскога краља Ивана Ш, а показавши нарочиту даровитост, Фрањо је успео да од Краља добије потпору за путовање по свету, ради студија, па је, са двадесет година, пошао прво по Шпанији, и преко Нице и Савоје прешао у Италију (1538). Задржавши се мало у Ђенови, Пизи. и Сијени, отишао је у Рим. У Риму, дошавши са сваковрсним препорукама, био је добро примљен, и с помоћу својих веза ступио је у додир с одличним уметницима, тако, с Микеланџелом, и са племићима, међу којима поглавито са Латанцијом Толомејем из Сијене, тада послаником на папском двору, и са Викторијом Колоном, која је тада, у црквици Светог Силвестра на Квириналу, држала неке врсте салон за конверзацију. Ту би најпре неки свештеник прочитао и протумачио делове из светих књига, а затим би се развио какав литерарно-уметнички разговор. Неке од тих разговора забележио је португалски сликар, и оставио нам их је у рукопису, који је нађен у Нацијоналној Библијотеци у Лисабону, под насловом „Пе [а ршџга апнба" (1548). Вративши се у Португал, Фрањо Холандески, пун свежег уметничког одушевљења, мислио је и веровао да ће моћи да саопшти своја открића по Италији; али је наишао на глух амбијенат, и он је све више постајао скептичан и повучен, Лутао је онда по Португалу и по Шпанији, правећи између осталога н архитектонске напрте, И када је, коначно, изморен, нашао уточишта код Филипа П, шпањолског краља, умро је набрзо, 1584. У својим Дијалозима, Фрањо Холандески оставио нам је велико и непроцењиво сведочанство о Микеланџелу и о ономе времену, сведочанство из прве руке, будући да је млад и оран, бележио разговоре и догађаје непосредно пошто их је доживео.

Прво критично издање његових дела издао је Јоаким де Васконсељос (МазсопсеП ог); а касније је изишао и француски превод А. Рацинског (Raczynski): „Quatre entrečtiens sur la peinture, tenus a Rome еп 1538—1539" (Париз, 1846). Данас постоје два веома добра издања ових Дијалога, и то, L, Rouanet: „Quatres dialogues sur les аг + 5" (Париз, 1911), и нарочито напред споменуто дело А. М. ВеззопеAuareli: „I Dialodhi Michelangioleschi di Francisco d' Olanda” (Roma, 1924; npyro издање ивашло је 1926, са предговором, са биографским подацима о писцу, и са 24 слика), по којему је рађен и овај превод. Пред сваким Дијалогом има „Пролог“, а на крају „Закључак". У наведеном издању има више додатака (писмо Франческа Микеланџелу, писма Викторије Колоне Микеланџелу, библијографија дела Викторије Колоне, и Франческа Холандеског). EB

288