Nova Evropa

ове наше видљиве очи помагачи онима код конкретизовања. идеје — уколико оне с помоћу опажања ових дају идеји форму —-; али без невидљивих очију, по нашем увјерењу, може бити илустрација, но не може бити праве умјетности, која даје слику и подобије духовног живота. Те душевне очи иду, можда, иза нашег сазнања, у одаје искуства наших ранијих егзистенција, у прадједове, гдје се, по законима природе, непрестано двије црте сретају у једној тачци, из ње опет дијеле у двије црте, и чине тако непрекидан ланац. Ни наше знање, ни искуство, ни фантазија, нису наше личне тековине, које смо стекли у ограничену времену нашег вијека, него су наслијеђене. То насљеђивање може се звати и несвијесно сјеБање, доношење у памет онога што смо већ знали, и осјећање онога што смо већ осјећалил

Довде смо гледали да укратко објаснимо развијање растење дјела, од зачећа па даље; али о узроку зачећа нисмо казали још ништа, као ни о квалитету (физијогномији) и о утицају у том правцу. О самом зачећу можемо само нагађати, јер је оно тамо гдје не допиру ни наша мисао ни наша чула. Можда на квалитет дјела имају уплива (у том његову ванчулном стадију) нама непознате и несаопштене мисли, жеље, и осјећаји наших предака до у прегенерације, њихове врлине и њихове мане. На који начин, уколико једне уколико друге, —- то нам је непознато. Док је у неконкретну стању (ми кажемо, у мисли), оно је и самом аутору магловито, и он је њега тек упола свијестан., Кад је формирано (још у нематеријалној формиј, аутору је главна брига да га пренесе у видљиву форму. То је као неки нагон. А кад је у видљивој форми, аутор је можда најмање у могућности да објасни све нити које су се сплеле у узрок,

Разумије се да је још теже објашњавати узрок, — исто тако као и узрок наше егзистенције и „долажења“ на свијет, т. ј. попримање физичке форме. Опажањем и размишљањем можемо да докучимо да су дух и материја нераздјељиви, тако да бисмо слиједећи духовну нит могли закључити да материја не постоји, и обратно. Погрјешно је, и светогрђе, и једном друго, Идеја је форма божанске природе, а видљива форма је њена слика, Форма и идеја, узвишена мисао и видљива манифестација природе у самом божанству, јесу лице и наличје, Према томе је и права умјетничка концепција, у својој суштини, најсличнија природној концепцији. Њен узрок је мистерија, као и наш живот, а извор им је исти, Значи, да са животном афирмацијом, т. ј. са потребом животне афирмације, иде напоредо и духовна. Она је глас и пјесма душевног живота, а уједно и физичког, и прима форму као и живот, да би била појмљива нашем физичком бићу. Она је посвје-

248