Nova Evropa

“=> (Ово своје писмо навео сам овде, не ради себе већ да-бих показао да је: било још увек неке могућности да се спасе ситуација, иако нисмо били ни најмање оптимисти. Наравно, није се више могло радити о Трсту и Горици, којима је већ од самог почетка било суђено да буду жртвовани, али бар уколико је долазила у обзир Далмација и део Истре. Наша највећа брига било је, да нађемо представнике Југословена који би шефовима Форењ-офиса могли говорити с ауторитетом какав ми као странци наравно нисмо могли имати; данас се, из тајних докумената, лепо-види, да је баш то било и најживља жеља "Форењ-офиса, на челу са сер Едвардом Грејом, и да су исто то и Сазонов и Супило најхитније препоручивали Грумбићу. Све да Посланик Србије у Лондону и није био потпуно негативан, да не кажем непријатељски расположен, у целом овом титању, он ни-у којем случају не би могао имати великога утицаја, јер се тражило кључ за разумевање оног што мисле

угословени Аустроугарске, не Србије. - Ма =- Кад су прве поруке Супила“) почеле стизати у Лондоњ наша се бојазан умножила, и нас двоје, Стид и ја, чинили смо аштогод смо само могли да објаснимо опасности претераног попуштања Италији. У то је доба интересовање за Србију жагло расло међу нашим светом, па је и посао око- Српског Нотпорног Фонда (чији сам ја био добровољни тајник) биваб све: већи. И с те стране долазио сам у известан дотицај са Форењ-офисом, ради дозвола за чланове наших лекарских мисија да могу напуштати земљу, и ради њихове експедиције преко мора. Али и без обзира нато, ја сам остао и даље неком врстом: обавештача Форењ-офиса за југословенска и аустроугарска питања, будући да Стид и његов „Птез још увек нису имали тамо приступа. Дабогме да сам ја Стида стално питао за савет, јер сам сматрао да он кудикамо боље од мене зна и познаје путеве којима треба ићи да се нешто постигне. Тада ми је Супило из Петрограда послао следећу депешу, с молбом да је лично доставим Асквиту и Греју: „Уверавају ме са свих страна, да Британска Влада потпуно пристаје да Италија заузме нашу јадранску обалу, где смо ми Србохрвати у огромној компактној већини. Сваки ми саветује да се обратим на Лондон, будући да се тамо жели овако решење питања. Као изасланик народа ја сам у Лондону посетио сер Едварда Греја; и он ми је изјавио, да Британска Влада хоће да реши нашу будућност у смислу начела народносног; исто ово уверавање добио сам и од Асквита. Позвао сам заступнике изагнаника са: наших обала да похитају у Лондон, те да тамо изложе нашу праведну ствар пред главешинама британске нације. Страшна ће неправда бити учињена нашем културном и просвећеном 7) У прошлом броју, на страни 349, стоји погрешно, да_се Супило вратио у Рим 15. јуна 1915, место 15. јануара. · : O.Š

386

733