Nova Evropa

== тога ради је Аустрија и била принуђена да окупира ону шрву. А нема ни иначе викакве наде, ла (би се Југословенско Шитање дало решити на чисто српској основици, јер би то значило само изврнути сан Аустрије, да се оно реши на чисто хрватској основици, Без извесности да ће добити пругу Ријека· Загреб-Београд, Србија не може и неће напустити Вардарску ЗДолину, осим ако би морала престати да постоји као независна држава. · · 3 MO iN DOD EI „= = „Овако држање, које би се у први мах могло учинити недовољно промишљеним, у ствари је 'одређено страхом од Италије. Тај страх, који постоји напсредо са најживљом жељом за талијанским пријатељством, "почива на неизвесности, да ли талијанско јавно мњење има право схватење о узајамности интереса између Талијана и Југословена. Талијанска Влада = према поверљивим обавештењима што сам их добио у Риму пре пет недеља, у ствари потајних преговора које она води са неким словеначким и хрватским политичким првацима, == зна добро право стање ствари у Далмацији, и не би желела да се упушта тамо у веке пустоловине. Али се она при свем том, како се чини, служи неким интригама 'ла би од Антанте искамџила више него што: вреди талијднска интервенција. Ако бисмо се ми, међутим, обавезали да уступимо: макоји делић Жалмације или Хрватске — две искључиво словенске покрајине, и по раси и по осећању —, то би заувек уништило наш углед и наш утицај на Балкану, док би у исти мах створило непре: мостив јаз између Италије на једној страни и свих 'Словена на другој, па би пре или после, али поуздано, довело: и до расцепа између нас и Русије. Трентин, Трст (као слободна лука под талијанском заставом),' Пуља, Валона, растурање аустроугарске флоте и морнарице, и удео у Малој Азији, —= шта више има још права Италија да: очекује, а ми ла пону= димо7...“ Онда даље кажем, у истом том писму, како-би згодно било да Г. Самуел (тадашњи Министар Унутрашњих Дела), кад буде ускоро говорио у лондонској Општинској Кући („Меншен-хауз“) у корист Српског Потпорног Фонда, да једну изјаву којом би се јасно одредило британско становиште Ba спрам Југословена. „Ја дабогме не знам каква је политика наше Владе у погледу Балкана: у овоме часу: да ли претоверима што се воде са Софијом хоће да се придобије Бугарска да нам активно помогне, или само да остане пријатељски неу-= трална, и колико су оправдани гласови о нашој властитој војној интервенцији. Али држим да могу одлучно тврдити, да једино прихватање југословенског програма од стране Автанте може довести до споразума између Срба и Бугара (ако се онај споразум жели). Да ли је саветно да се овако решење силом наметне, чак и тиме. што. би се Бугарска мобилисала,.0о томе не желим да кажем своје мишљење, Ch tI alt OD у пете

—_ 385