Nova Evropa

Туризам на приморју.

Ово пар посљедњих година што се је на нашем приморју радило око промета странаца, значило је сурово крчење нових. путева за развој једне важне и уносне привредне гране, која је све доскора била сматрана од шире наше публике као неки сувишан луксуз и непотребан господски спорт. Данас је, можемо рећи, лед пробијен, јер је акција око унапређења. туризма ипак некако упућена, и постављена на прилично солидне основе. Уз оно четрдесетак малих локалних друштава, која се дуж нашег приморја интересују за ову акцију, дјелују три јача савеза: у Сушаку, Сплиту, и Дубровнику, који су, након толико рада и борбе, ипак успјели да се некако финансијски оснаже толико да им је, засада барем, осигурана егзистенција и систематски, иако чедан, рад. Шире наше масе имале су међутим довољно прилике да се увјере, како промет _ странаца није баш тако индиферентан господски спорт, већ

да може да доноси и лијепих доходака и користи, пасу и оне данас према туризму посве друкчије расположене, То је безувјетно један велики успјех ове акције, и један лијеп корак напред, јер без схватања и сусретљивости најшире јавности сваки би рад на том пољу био готово узалудан.

Наше је приморје, нарочито под именом Далмације, прилично познато у Средњој Европи, па можемо већ мирне душе рећи, да далњи развој промета странаца на нашем приморју зависи једино и искључиво од једног важног фактора: од капацитета и од комфора наших хотела. Без нарочито разгранате рекламе и пропаганде, ми можемо у сезони стално да рачунамо са толиким бројем гостију колики можемо удобно и пристојно да смјестимо. Према тому, питање промета странаца може да се сведе код нас на питање хотела и угошћавања. У томе је кључ и за наш промет странаца у зимској сезони, Ради тога, главна наша брига треба да буде, да се уређују постојећи хотели, и да се омогући градња нових. Све друго је више-мање, засада барем, од споредне важности.

Ако се то важно питање хотела мало дубље анализује, доћи ће се до значајног и веома поучног закључка: да нама на приморју не фале толико добри хотели, колико нам фале добри хотелијери. У тому је, по нашем дубоком увјерењу, срж ове читаве ствари: сва она подузећа која су у рукама стручњака, који су се такорекућ одгојили у хотелу, и који су и сами у подузећу били интересовани, сва су та подузећа ванредно добро успјела и развила се управо сјајно; имамо неколико живих примјера зато, и у Цриквеници, и у Сплиту, и на Рабу, а и другдје. Док, наравно, ако је хотелско поду“ зеће у рукама какве банке, која је можда случајно дошла у

124