Nova Evropa, Feb 11, 1927, page 60

Туризам на приморју.

Ово пар посљедњих година што се је на нашем приморју радило око промета странаца, значило је сурово крчење нових. путева за развој једне важне и уносне привредне гране, која је све доскора била сматрана од шире наше публике као неки сувишан луксуз и непотребан господски спорт. Данас је, можемо рећи, лед пробијен, јер је акција око унапређења. туризма ипак некако упућена, и постављена на прилично солидне основе. Уз оно четрдесетак малих локалних друштава, која се дуж нашег приморја интересују за ову акцију, дјелују три јача савеза: у Сушаку, Сплиту, и Дубровнику, који су, након толико рада и борбе, ипак успјели да се некако финансијски оснаже толико да им је, засада барем, осигурана егзистенција и систематски, иако чедан, рад. Шире наше масе имале су међутим довољно прилике да се увјере, како промет _ странаца није баш тако индиферентан господски спорт, већ

да може да доноси и лијепих доходака и користи, пасу и оне данас према туризму посве друкчије расположене, То је безувјетно један велики успјех ове акције, и један лијеп корак напред, јер без схватања и сусретљивости најшире јавности сваки би рад на том пољу био готово узалудан.

Наше је приморје, нарочито под именом Далмације, прилично познато у Средњој Европи, па можемо већ мирне душе рећи, да далњи развој промета странаца на нашем приморју зависи једино и искључиво од једног важног фактора: од капацитета и од комфора наших хотела. Без нарочито разгранате рекламе и пропаганде, ми можемо у сезони стално да рачунамо са толиким бројем гостију колики можемо удобно и пристојно да смјестимо. Према тому, питање промета странаца може да се сведе код нас на питање хотела и угошћавања. У томе је кључ и за наш промет странаца у зимској сезони, Ради тога, главна наша брига треба да буде, да се уређују постојећи хотели, и да се омогући градња нових. Све друго је више-мање, засада барем, од споредне важности.

Ако се то важно питање хотела мало дубље анализује, доћи ће се до значајног и веома поучног закључка: да нама на приморју не фале толико добри хотели, колико нам фале добри хотелијери. У тому је, по нашем дубоком увјерењу, срж ове читаве ствари: сва она подузећа која су у рукама стручњака, који су се такорекућ одгојили у хотелу, и који су и сами у подузећу били интересовани, сва су та подузећа ванредно добро успјела и развила се управо сјајно; имамо неколико живих примјера зато, и у Цриквеници, и у Сплиту, и на Рабу, а и другдје. Док, наравно, ако је хотелско поду“ зеће у рукама какве банке, која је можда случајно дошла у

124