Nova Evropa

vanje, Mi smo oduvek bili, jesmo, i ostajemo Jugosloveni, cela naša četa; to znači, da mi ni u svesti ni u ljubavi svojoj prema · narodnoj masi ove države niti možemo, niti umemo, niti hoćemo da razdeljujemo po plemenu, po staležu, i po veri. Nas se ne tiče što nas je možda malo, ili što mase u širini podleže drugim uplivima, Za nas je Juđoslovenstvo, zasada, najviša moralna ideja do koje se uopšte moglo uspeti, — ono je to za nas realno i ono je to za nas lično, A pitanje, koliko mi vredimo, i koliko ćemo vredeti u sudaru sa t, zv, istorijskim materijalizmom, to pitanje nije toliko gotovo da se može preko kolena prekrhati i odgovoriti sa da ili sa ne, Napokon, za idejom Jugoslo= venstva mi idemo samo onuda kuda su i dosada išli naši naj= bolji i najveći,

Problem kulturni, medjutim, i kulturne mogućnosti, niti je problem izjednačenja, niti je problem mase, niti centra, niti države. Jer nema, a nije ni bilo, dokaza, da veće mase mogu lakše da produkuju više i boljih vanrednih svojstava; niti je centralizacija velikog broja kao takova neko naročito sred= stvo da se pojača kulturna selekcija pojedinaca, Osim sveda toga, naš današnji centar i — da tako kažemo — njegov reprezemtativni tim, — bez obzira na uzroke zašto je to tako, još je uvek ispod nivoa, Prateći živote velikih ljudi, mi vidimo jedino to, da se oni skroz spontano, bezakonito, upravo neoče= kivano radjaju i razvijaju. Dosada nam istorija sveta ne poka= zuje načina, kako bi se svi ovi i ovaki vanredni pojedinci održali; neđo 'vredi obrnuto pravilo: da ih mnogo ugine, Ali, kao što ne možemo, ni kraj najbolje volje, da ih sve održimo, isto tako ne možemo, sve i da hoćemo, da ih provociramo. Načelo velikih središta slično je načelu velikih bojnih poljana: više se junaka može sudariti, i više se medijokriteta može uništiti, No ni to ne vredi apsolutno. Selo, priroda, i ukrštaj dobre krvi, — to je kolevka velikoga, Problem kulture i kulturnosti je dakle zagonetka, koja leži izvan ljudske moći, a naročito iznad i izvan mno8ohvaljene i jedinospasavajuće tehničke ljudske moći, Svako selo, svaki srez, svaki okrug, svaka pokrajina, svaka ograničena grupa seljačkog sveta, može da po svojoj nepoznatoj deci iznenada postane najvažnijim mestom na svetu, Mogućnost i verovatnost kulturne produkcije je jednaka za sve dobro smešane, zgodno ograničene, i zdravo postavljene delove, i za velike i za male, i za slavne i za sramne. Preskripcije za radjanje genija nema. Onaj minimum što treba, to je da se ne mora umreti od gladi, Ostalo je u božjoj ruci, — sve ostalo. Budući da je mogućnost kulturnosti — a to je u prvom redu produkcija velikih ljudi — podjednaka za sve delove jedne rase, ne bi meko ujedinjenje u veći broj, niti povećanje u veću državu, ni bilo potrebno za kulturnost.

130