Nova Evropa

Економске потребе Црне Горе.

Обично се држи, да Црна Гора до свог проширења у Балканском Рату није имала као држава право на опстанак у економском смислу, па се то хоће да наметне оправдањем што се њена природна блага и даље не искоришћују, а саобраћајна средства у њој остављају као дотле. Штавише, говори се о апсолутној сиротињи Црне Горе и послије њена проширења, па се апсурдно мишљење о њеној природној пасивности у разним облицима понавља и данас, чешће дабогме из тенденцијозних побуда него из увјерења. Истина је, додуше, да је губитак Скадра, послије рата 1913, знатно осакатио Црну Гору и у погледу њена економског развитка; али је, на другој страни, проширењем свог посједа у базену Скадарског Језера и у долини ријеке Бојане, те добив даље Плав и Гусиње, Метохију, и крајеве : беранско-рожајски, бјелопољски, и пљеваљски, Црна Гора осигурала себи веома повољно ековомско напредовање. Иницијативу тадање званичне Црне Горе за унију са Србијом није дакле диктовала економска потреба, како би то хтјели неки да објасне, већ је она потекла из политичко-нацијоналне идеје о интегралном народном ослобођењу и уједињењу, којом су Црна Гора и Црногорци били свакад кроз вјекове прожмани већма од сваког другог.) Тај рад уосталом (који се, у тајности, у првој половини 1914 развијао пуном паром) није ометао Црну Гору да своје проширење тада искористи за економско унапређење свога становништва. На првом мјесту је тада, углавном, ријешен аграрни проблем Црне Горе: дотле „царске земље" и шуме, све без разлике у тим крајевима, оглашене су за државна добра, а сви ратари, које је ослобођење затекло на туђим добрима, за сталне чифчије на њима, са свим чифчијским правима која дотле имађаху чифчије у крајевима Црне Горе ослобођеним ратом 1876—77. Донесен је, још одмах у прољеће 1914, и закон о насељавању нових крајева, по којем у тим крајевима. нико сем ратара није могао доћи до земље, и то несамо поклоном од стране државе него ни куповином од приватних лица или иначе, Насељавање тих нових крајева по том закону већ је било и почело на врло рацијоналан начин, и Метохија је у томе на првом мјесту била узета у обзир. Имао се убрзо остварити познати међународни зајам за Црну Гору (40,000.000 златних франака), којим се имало довршити насељавање нових крајева и учинити и друго за економско унапређење проширене Црне Горе. Дато је маха и приватној иницијативи на том пољу. Тако је дата била концесија за употребу ријека Таре и Мо-

г) Види о раду на унији мој чланак штампан у „Српском Књижевном · Гласнику“ од 16. новембра 1925.

212