Nova Evropa

_раче у производњи електричне струје, у разне индустријске сврхе, и више других концесија (за експлоатацију руда, наслућених извора каменог угља, петролеја, и т. д.). Били су већ консултовани и страни стручњаци од гласа о начинима побољшања сточне расе, о мелијорацији појединих терена, и унапређењу пољске привреде уопште, па су предузети били озбиљни радови и на градњи колских путева и мостова у новим крајевима. Али у толико настаде рат са Аустро-Угарском, и све се прекиде у зачетку.

Побједама наших савезника и наших војсака спасени смо од пропасти, несамо државне него и нацијоналне, и то је донијеno формирање наше нове државе. Сада је економски проблем Црне Горе, као саставног дијела те државе, дошао у зависност од ње, То тијем јаче што је наша држава Видовданским Уставом постала круто пентралистичка, па се и Црногорци имају обраћати у првом реду њој, дакле непосредно Београду. да се он стара за економско напредовање Црне Горе. Црна Гора је, као нека весталка, вјековима чувала ону ватру слободе која се доцније одатле разбуктала и обасјала читаво Јужно Словенство, па би већ стога држава Јужних Словена требало да поведе рачуна о њој, и да јој, поред моралног респекта, поклони озбиљну пажњу и у економском погледу. Али ова држава према Црној Гори и Црногорцима нема само моралних обавеза него и врло одређених материјалних. Црна Гора је, прије свега, у састав нове државе ушла са посве незнатном пасивом: неколико десетина милијона динара државног дуга, то је све. Међутим, Црна Гора улаже у државну заједницу врло завидну активу, Нијесу то само огромни комплекси државвих шума у крајевима Црне Горе, који јој припадоше 1913, нити богатство руда на читавој њеној територији, те водена снага за употребу у индустрији, и велике просторије што их држава може искористити исушењем језера и бара, утрошив нешто незнатно према добитку, и т. д., него је, поред свега тога, нашој новој држави припала и ратна оштета досуђена на Мировној Конференцији искључиво Црној Гори као једној од савезница из групе побједилаца, која ни више ни мање износи 750,000« 00 златних њемачких марака, што. чини око 9.000,000.000 (девет милијарда) динара. Код такова стања ствари, а с обзиром још да Црна Гора имаде да у садашњој државној заједници партиципира у плаћању толиких дугова, њој нова држава треба све то да сада даде, и уопште да Црну Гору културно и економски подигне како се само замислити може, па ипак не да је задужи во да јој се довољно и не одужи!.,.

Изложићу, углавном, чиме би наша нова држава економски подигла Црну Гору, и одужила јој се донекле и морално и материјално,

213

„А