Nova Evropa

Рађени су прије пошљедњих ратова планови и предрачуни за рад на регулисању Бојане, и утврђено је да би тај рад релативно мало стао; предрачун рада је био до 15,000.000 тадањих фр. франака. Већ самим тим што би се ослободио велики и тако плодни терен од Скадарског Језера, пољопри"вреда у Црној Гори би се знатно унаприједила.

Али и сем тога, требало би да наша држава онамо енертично и брзо помогне све пољопривредне гране, како је гдје

потребно и згодно по климатској природи појединих крајева.

У. прногорском приморју ба се јужно воће, свих паи најфанијих врста, могло лијепо култивирати; и сад онамо: маслине, наранџе, шипци, смокве, и уз примитивни рад око њих дају знатне приносе. Модерним начином цијеђено и рафинирано

прногорско маслиново уље, напримјер, могло би конкури-

сати свијема другим. За виноградарство је подесан велики дио Црне Горе, а шира околина Подгорице (укључујући и Црмницу) особито. Земља у сада пустом Ћемовском Пољу (крај Подгориц ), анализирана, показала се одлична за лозу, а то је и праксом утврђено. Постоји прича, можда не измишљена, да је један од султана, кад је Зетска Равница била у Турској, набављао грожђе из мјеста Балијаче, која је на дну ТЋемовског. И збиља, такова грожђа као у Зетској Равници од Златице до Плавнице не може ваљда бити нигдје друго на свијету. И вино је одлично, несамо ту него и у Црмници и у црногорском приморју. А ракија комовица (т, зв, „први-

јенац“) у читавој старој Црној Гори јесте један специјалитет,

да се слично нешто не може нигдје друго наћи. Сада пуста поља могла би лако постати неисцрпни извори народног богатства, када би била засађена лозом, и виногради тамо били подизани и држани на модеран начин, Акцијом државе требало би у овоме похитати већ и стога, што се Црној Гори примакла филоксера, те брзо може у њој уништити и оно винограда што сада тамо има подигнутих на примитиван начин, Држава би требало одмах да подигне лозне расаднике за дивљу американску лозу (прапа), која би послужила као подлога за винограде имуне од филоксере, и угледне винограде са модерним подрумима, Воћарство, у сјеверним и источним крајевима Црне Горе, иако уз засад нерацијовалну обраду, знатно је: шљива, крушка, и јабука, у Никшићској Нахији, Морачи, Васојевићима, и у свим крајевима Црне Горе ослобођеним Балканским Ратом, дају добре приносе.

Велики дио Црне Горе је сточан. Али мало гдје да није стока дегенерисана, и нигдје се она не гаји како би требало. Укрштавањем раса с помоћу грла која би онамо била упућена од стране државе, те бољим начином гајења стоке, а највише добрим примјерима, народ би брзо дошао до много веће користи од сточарства него што је данас има,

215