Nova Evropa

Највећи је економски идеал данас за Црногорце нормална жељезница, која би од Србије прошла преко Црне Горе те изишла на Јадранско Море. Идеалишући Црногорци о т. зв. Јадранској Жељезници преко Црне Горе, замишљају они и правац куда би она прошла. Тај правац је: Београд—Вишеград— долина Лима—Колашин—Подгорица—Вир-Пазар, па из Црмнице један крак за Бар а други за Боку. Бар се има подићи као главно трговачко мјесто и лука наше државе на Јадрану, јер има и предност за то у сваком погледу. Бока је пак ратна лука у вези са Ловћеном какву је само Бог могао дати, Подићи Бар и Боку, и везати их жељезницом са Београдом, која би жељезница ишла горе означеним правцем, није само економска потреба Црне Горе, већ је то и велика наша општа државна и нацијонална потреба. То се по себи разумије и не треба доказивати. За Црну Гору и сусједне јој крајеве: Херцеговину, Санџак, и Косово, па и за Србију, неопходно су потребне још двије жељезничке пруге уског колосјека (75 cm), које би се везале са оном главном пругом: прва би имала ићи од Вишеграда на Фочу, Гацко, Никшић, и Подгорицу, везујући се гдје буде згодно са оном жељезницом која сад долази до Требиња; а друга би била она која би од средишта Србије ишла куда се нађе за подесно, и везала се са Јадранском Жељезницом гдје то буде најзгодније, Када би се к томе начинило по Црној Гори неколико главних и неколико споредних (потребних) колских путева, типа какви су садањи путеви онамо, са потребним мостовима, питање саобраћаја у њој било би идеално ријешено, А јасно је колико би Црногорцима економски користило и то што би на горе поменутим радовима сиромашни свијет онамо годинама добро пласирао своју радну снагу и имао бољу прођу својим производима, сточним и другим,

Други економски идеал Црногораца је исушење једног дијела Скадарског Језера посредством регулисања ријеке Бојане. 30.000 хектара необично плодне земље добила би Црна Гора тијем радом на терену који је сад већ стално корито Скадарског Језера. А више него толико добило би се тијем што не би било оних поплава које су сада редовне појаве сваке године у прољеће и у јесен и с којих се апсолутно не могу искоришћавати огромне простораје у Зетској Равници, Цеклинском Лугу, и у пољима црмничком и улцињском, који су предјели до прије неколико деценија били по својој плодности прави Мисир. И здравствено би се много добило радом на регулисању Бојане. Знатан број села и вароши поред Скадарског Језера и уз Ријеку Црнојевића и Бојану, због честих поплава и њима ствараних сталних мочвара, постали су већ немогући за људско живљење. Маларија стално дегенерише и уништава живаљ, :

214