Nova Evropa

натјеравала да се збије у оне кршеве, гдје ће вјековима гинути, и крв проливати за вјеру и народно име, требало би да се. бар дијелом врате Црногорци онамо одакле су им претци " некад избјегли. А то је на првом мјесту Метохија, па други жрајеви нове Црне Горе. Ако то не би било довољно, требало би да се Црногорци пруже и у Косово. Њихово насељавање: тамо требало би извести у што већим и компактнијим колонијама. Насељавање Црногораца у оне крајеве уједно је и „озбиљна државна и нацијонална потреба уопште, јер то што су Црногорци напримјер Метохију освојили оружјем 1913, то за државу и нацију још није довољно: наше тамо одрођене „елементе треба прирођавати и нацијонално их асимилирати, а то ће најбоље моћи учинити Црногорци. Тим и таквим послом треба неодложно замијенити досадање разбацивање Црногораца свуд од маџарске до бугарске границе.

Важно је овдје, узгредно, споменути, да је Влада „ради штедње“ ту недавно укинула Главно Аграрно Повјереништво на Цетињу, и уопште за аграрне и насељеничке ствари подвртла Црну Гору дотичном аграрном надлештву у Скопљу. "Чифчијски однос постоји несамо у крајевима Црне Горе ослобођеним Балканским Ратом, но и у онијема који су јој припали по Берлинском Уговору послије рата од 1876/17, а ту су и толики насељенички послови. Па ипак Влада укида речено Повјереништво, које предвиђа и закон о устројству Министарства Аграрне Реформе, п буџет који зањ одређује жредите!...

Ето, дакле, то би биле главне привредне потребе Црне Горе, за које би требало наша садања држава да се заложи најозбиљније како би их задовољила. Треба само загледатв у анујитете којима се отплаћују државни дугови, што су их као своје дугове донијеле поједине покрајине које чине нашу данашњу државу. А Црна Гора, доносећи јој као свој дуг управо једну багателну суму, уноси у државну заједницу, поред толиких ничим неоптерећених државних добара, и огромно благо у већ поменутој досуђеној јој ратној оштети; Управо ово пошљедње та државна заједница просто отима Црној Гори и Црногорцима! Јер ратну оштету није добила Краљевина Срба, Хрвата, и Словенаца, него су је добиле само наше две пређашње краљевине Србија и Црна Гора, свака за „себе, како би се економски рехабилитирале и подигле након Рата. По свему се чини, да Србија и Србијанци не испуштају свој дио, већ напротив, да су на рачун репарација досад узели и што им није припадало. Али у Црну Гору не зађе досад на рачун овог досуђеног јој блага ни што вриједи једну ситну пару! То јој не да наша данашња држава и троши га свугдје „друго, само не у Црној Гори. А то је њено благо што се

218