Nova Evropa

Гори. На српском језику, уопште, веома је мало дјела. Друга важност Библиотеке је у том, што је у њој сачувана Библиотека, или тачније остаци Библиотеке, Петра [ (Св. Петраји Владике Рада. Нажалост, и ове су двије библиотеке разнесене. Од Библиотеке Петра ! остало је 105 дјела (а било их је нешто преко 400; потоња сигнатура је 423); а од библиотеке Владике Рада 150 свезака (а било их је преко 600, потоња сигнатура је 625). Ако додамо овамо још 47 свезака, с којих је отпала сигнатура, а који су, без сумње, припадали овим библиотекама, излази да су од 1048 свезака до данас сачувани свега 302 свеска.

Ово је кратак преглед стања ових институција и рада у њима, За припремне радове отворен је у буџету за 1926/7 кредит од 100.000 динара, који је утрошен углавном на полице за Архив и Библиотеку. Кредит је био довољан, али је радна снага посве недовољна. Један човјек — као ни игдје — најмање може у овом послу починити чуда. Правилником је предвиђен овај персонал; управник, кустос, секретар, и један служитељ. По мом предлогу буџета, кредит за 1927/8 предвиђен је на 177.692 динара. Но овај кредит није одобрен. Вјерујем, и надам се, да ће се унијети накнадно. Јер одиста, ако игдје треба штедјети, не треба овдје. Треба наиме знати, да је ово један од наших најинтересантнијих архива, јер је једини који има континујитет од доба Немањића до 1915 године,

Душан Д. Вуксан.

Beleške,

„Словенски Институт Црне Lope“.

Потребе Црне Горе огромне су, и многостране; али још ни оне елементарне нијесу задовољене, Сви знамо, што је било, и како је сада, и није нам намјера да то у овој прилици расправљамо. Доста је рећи, да Црна Гора није добила ни дио своје ратне оштете!... Поред крупних економских, финансијских, социјалних интереса и животних питања, постоји и питање културно. Ријешење његово не треба да остане на посљедње мјесто, јер ће оно помоћи да се и остала питања што брже и успјешније регулишу. Без много образложавања, стављамо предлог: да се на Цетињу оснује „Словенски Институт Црне Горе". Тај би Институт имао да, прво, прихвати већ основане Народни Музеј и Библиотеку; затим, да издаје свој мјесечник („Преглед Црне Горе"); да приступи прикупљању и сређивању материјала, те нађе начина и отвори натјечај за писање и издање „Историје Црне Горе“, од доласка на Балкан; да, исто тако, изда „Библиографију Црне Горе“,

232