Nova Evropa

са означењем публикација које су изишле на свим свјетским језицима; и т. д.. Таква би установа била зубља на словенском приморју, која би озаравала пут будућности, достојан улози која је намијењена Црној Гори у народној и државној заједници, — улози коју је ова играла од свог постанка. Тај би Институт помогао организовање секције „Ратна Црна Гора“, која би прикупила имена и податке о Црногорцима који су у рату гинули (откад се они могу прибрати), и тако спремила издање Златне Књиге борбе Црне Горе за част, право, и слободу. Држава би морала узети иницијативу, и прије свега ставити на расположење оваке установе пристојну суму, која би дала материјалну основу за рад. Понаособ, Државна Штампарија на Цетињу имала би се уступити Институту за његове публикације. Та штампарија купљена је новцем црногорског народа, па треба и да послужи томе народу. Институт би утро пута за стварање Универзитета у Црној Гори, у једној од вароши у близини Скадарског Језера и Јадранског Мора, чије приморје треба да остане несамо предио природног блага и љепоте, стратегијских и других позиција, него и привлачан културни центар, на граници између Истока и Запада.

Ловћен и Море траже велике путеве. То је наш Гибралтар. Уз жељезницу и остале услове економског и другог преображаја, не смије се пренебрећи ни културни проблем, Он ће обезбиједити и убрзати општи напредак.

Др, Перо Ђ. ШШоћ, министар у пензији.

Nekoliko važnijih publikacıja o Crnoj Gori,

1, Od osnovnog značaja za dalja istraživanja i proučavanja prošlosti Crne Gore biće odsada delo Dra, J, Erdeljanovića, »Stara Crna Gora«, koje je izašlo nedavno, kao 39. knjiga »Srpskog Etnogralskogš Zbornika« (Cvijićevih »Naselja i porekla stanovništva«), sa više karata i fotografija u tekstu, Ovo je nastavak ranijih radova prol, Erdeljanovića o crnogorskim plemenima, i mi ovde hoćemo samo da zabeležimo njegovu pojavu i njeđovu važnost,

2. U samoj Crnoj Gori štampana je i izdata (na Cetinju) prošle godine — kao 1, izdanje »Društva knjaginje Zorke za Zetsku Oblast• — jedna zanimljiva knjiga: »Južnjak, almamah za 1926 godinu«, koji su uredih Milan Vukićević i Vido Latković, a za koji smo nedavno pročitali — sa zadovoljstvom — negde u novinama, da će i ove godine nastaviti s izlaženjem, To je uspeo pokušaj treće Crne Gore — kako je svoju generaciju nazvao u svom članku, u ovom broju »Nove Evrope«, jedan od urednika »Južnjaka« — da se sama okuša na konstruktivnom poslu, nečekajući dok pomoć dodje

233