Nova Evropa

požrtvovanje, Dakle, ovo samopožrtvovanje, otkaz od svoje

ličnosti, sa kojom je skopčan poset škole, nije rezultat volje

deteta, već obratno: ono je rezultat tlačenja njegove volje. Ako se зада obratmo emocijonalnoj strani du-

ševnog života defeta, tu ćemo konstatovati još čudmovatiji odnos naspram škole. O dečjoj volji škola još i vodi računa dakako, većinom kao o nekom dušmanskom elementu, koji se mora ukrofliti, oboriti, ii prevariti, Ali emocijonalnu sferu škola {jedmostavno ignoriše, — smatra kao da ova i ne postoji, Škola drži, da je dete Jedno biće apsolutno bez strasti, u kojemu nema, niti treba da ima, ikakvih uzbudjenja. Ili, zar školski programi i metodi uzimaju u obzir, ma i u najmanjem istepenu, promenljivo raspoloženje deteta? Zar školska редабошка zamišlja djaka ikada veselim, ih tužnim, ili u uzbudjenu stanju, ili pokunjena, naspram bezbrojnih kombinacija prilika njeđova spoljašnjeg i unutrašnjeg .života? Ne, nikad; već škola pretpostavlja da dete mora uvek biti podjednako pažljivo, da uvek mora podjednako sve primati, tako da mu se svako uklanjanje od propisnog reda uračunava kao krivica, Da li škola u makakovu stepenu vodi računa, naprimer, o tome kako proleće deluje na dečji organizam i na dečju psihu? — Naprotiv, sve ako i ostavimo nastramu pitanje ispita, koje se sada već ne uzima tako oštro kao ramije, ipak proleće ostaje kraj školske godine, kad se za svakog djaka sumira mjegov bilans, kad se još može ispraviti ocena, te kad se u vezi toga zahteva majviše traži sedenje sa knjigom u ruci. A baš u proleće je najveća potreba djaka da ne sede u razredu, da se bave čim bilo sem knjigom i pisankom, i ova je potreba s proleća prirodmija i legitimnija mego li u bilo koje drugo doba, Ali školi nisu poznate druge vrste zanimanja, pa ako se sada već i kod nas na nekim mestima prave izleti, oni se ipak smatraju kao sporedni dodatak razrednoj nastavi, koja ostaje glavnom formulom školskog rada, Duševni se život djaka, uz to, pušta da ide kako zna,

Nakom izloženog, nije čudo kad ustvrdimo, da se i umnom radu djak4, na kome se koncentriše cela pažnja škole, stavljaju zahtevi koji veoma slabo odgovaraju detinjoj prirodi, Ukoliko damašnja škola, kao ostatak Srednjeg Veka, ima cilj da da znanja, ona se, kao što je prirodno, obraća poglavito pamćenju dece. Gotovo sve gradivo što se ima u školi savladati, mora biti naučeno na izust, lako se danas tobože odbacuje »bubanje«, ipak se majveći deo školskoš materijala stvarno me može па drugi način prisvojiti, Pokušaji, da se u školski rad — pored pamćenja — uvede i razumevanje, mora se priznati, dosada su vrlo slabi, Njihova se ilhuzornost u znainoj meri objašnjava ime, da sami pedagozi nisu svesni toga kako se upravo dešavaju umni procesi u detinjim glavama, Valja priznati, da

257