Nova Evropa

do zadnjih decenija nisu ni mogli imati pravog pojma o ovim procesima, budući da su se, usled pomanjkanja tačnih znanstvenih podataka, morali oslanjati jedino na svoja potpuno subjektivna opažanja, ili na više ili manje nejasna sećanja iz vlastitoć detinjstva. U naše doba, nauka o duševnom životu dece može već puno toga da nam rasvetli, i njeni podaci prisiljavaju nas da kritički pretresemo mnoge čvrsto ustanovljene tradicije, Sada nam je, naprimer, poznato, da dete misli u posve konkretnim slikama; da apstraktni pojmovi počinju da se formiraju tek u 13.—14. godini, Ako se uzme u obzir samo ovo svojstvo (detinjeg uma, onda će biti Jasno, da se objašnjenja koja se daju u današnjoj školi s početka većinom svode nato, da pored osnovnih pravila, koja se imaju zapamtiti, dete mora da

zapamti i razne dopunske stvari, koje samo u očima učitelja, ali nikako u glavi djaka, predstavljaju prava objašnjenja, Za-

nimljivo ibi bilo ispitati, kakav sadržaj meće wdetinjski um u celu premudrost apstrakcija aritmetike, aldebre, sintakse, i t. d., koju je prisiljen da usvaja, Nažalost detaljna istraživanja po ovome pitanju nisu još izvršema, Ali su više puta dispitivami pojmovi sa kojima deca dolaze u osnovnu školu, pa su ova ispitivanja pokazala, da je količina pojmova kod ove dece vrlo neznatna; a što je. najšlavnije, da su njihovi pojmovi malo precizni, da se Чеса slabo izražavaju s pomoću reči, da u nazivima stvari i svojstava veliku ulogu igraju analogije i sličnosti reči, da se mnoge reči razumevaju samo mo prilici, a često i sasvim pogrešno i nepravo. I to je zemljište koje onda škola preduzima da obradjuje s pomoću reči, i gotovo isključivo s pomoću reči, Očigledno je, koliko veliki napor ima tu da izvrši detinji um, a koliko je veliki deo toga napora neplodan, Ako dete pomalo unosi u reči odredjeniji i tačniji sadržaj, to se vrši u onoj meri ukoliko se proširuje i popunjava njegovo iskustvo; a baš u tom procesu škola igra sasvim sporednu ulogu: ona daje detinjem umu većinom mevaljalu hramu u neprobavljivoj formi, Sama podela sveSa što se ima naučiti u takozvane »školske predmete« stvara odmah za dete bezdan izmedju ovih »predmeta« i stvarnosti u kojoj živi, Školski predmeti koji se izučavaju u dimnaziji nikako ne spadaju u obični život: oni sačinjavaju neki mprividan svet, iz koga se djak svakodnevno, posle 5—6 sati, vraća sa uzdahom olakšice u svet stvarnosti, Ovde je on živo biće, koje oseća, veseli se,

kreće se, deluje, i nastoji da se ne seća svih omih dosadnih

časova koje je u razredu proveo. Da djaci tako gledaju na školu, da svaki dogadjaj, makakav bio po svojoj suštini, koji ih oslobadja školskog rada, smatraju kao praznik, — u toj

činjenici sadržana je presuda nad školom, izrečena od strane

detinje duše,

258

зле: