Nova Evropa

али сам ја одбио да говорим ма о каквом питању из спољне политике у присуству овог нежељеног господина. Свједок ми је Г. Мирко Мијушковић, једини самном још живи члан оне Владе. Другови су ме у овом подржавали. Гнев Г. Војновића био је велик: морао је да се удаљи из краљеве канцеларије сваки пут кад су, било Влада било макоји њен члан, код Краља послом долазили. Знао сам да се виђа често са бароном Гислом; а један представник једне стране државе ме је био извијестио, да се извјесне државне тајне дознају кроз Г, Војновића, У мјесецу децембру 1913, ја сам пошао у Рим, Лондон, и Париз, да тражим да се Црној Гори исплате обећаних 30 милијона. Али нажалост нијесам имао као залогу сјеверну Арбанију. Будући стално мишљења, да са сумом од 30 милијона Црна Гора не може изаћи из тешке финансијске кризе, тражио сам у Риму 60 милијона, и то своје тражење образложио написмено Г.Г. Сан-Ђулијану и Нитију. Јавио сам на Цетиње што сам учинио. Г. Војновић је овај мој акт оквалификовао као дрзак и непромишљен, и савјетовао Краљу да ме телеграфски смијени. Краљ ми је доцније казао, даје и он мислио да сам учинио једну грешку, Међутим, споразумно са Г, Сан-Ђулијаном, спустили смо од мене тражену суму од 60 на 40 милијона, што је одмах затим примила Русија, па Франпуска, Енглеска, и Њемачка, Тешкоћу је чинила само влада Г. грофа Менсдорф-Пуји, који ми је у Лондону рекао, да он није Г. Војновићу, кога је врло мало познавао, давао никакво обећање. Рекао му је само, да би евакуација Арбаније од стране Црне Горе учинила добар утисак у Бечу. Црногорски почасни Генерални Конзул ми је казао, и жалио ми се, да је Г. Војновић изискивао да му свако јутро пред хотел шаље свој луксузни аутомобил, па кад је овај то одбио, Г, Војновић је тражио да се дигне и други на његово мјесто именује,

По мом повратку из Лондона, Г, Војновић је удаљен од свију државних послова, као човјек несигуран, Краљу је најозбиљније било стављено до знања, да му никакву, ни најмању, државну тајну не повјери. Иако је то Краљу било необично тешко, ипак је пристао да му даје да ради само његове приватне послове, Г. Војновић је, мислим, јео у двору са дворским особљем, а становао је у хотелу који је двор плаћао. Неком приликом ми је покојни Краљ казао, да га кнез Лујо кошта мјесечно до двије хиљаде франака. Додао је био и том приликом: „Добар је кнез Лујо. Употријеби га и ти. Умјешан је.“ Мислим, да је покојни Краљ хтио рећи; „Дај му што из Диспозицијоног Фонда, — олакшај ми".

Новембра мјесеца 1914, случај је хтио да ја за неколико дана заступам Министра Војног, који је имао канцеларију непосредно до моје, Једног дана било је дошло да тражи помоћ

97