Nova Evropa

vlasti rekrutuju za front sve talijanske mladiće od 18 godina. Medjutim, nevidljiva ruka uništava jedno za drugim vojna skladišta, rasturuje željezničke šine, a eksplozije tutnje na sve strane i u plamenu nestaju fabrike i svakojaki drugi važmi vojni objekti, Svi traže, a niko ne može da nadje uzroke i vinovnike, — a austrijski marinski biro u Cirihu radi dalje punom parom, i priprema sve nove podvige. Pomišlja se па miniranje уојпоб атзепаја п Зрест, бде зе Чобтадјији dva nova drednota; pa čak зе prave planovi i za dizanje u zrak talijanskog Parlamenta na Monte Citorio...

Ali mi talijanski špijuni i kontrašpijuni u Cirihu i Bernu ne sede skrštenih ruku, Njih ima svuda, — pogotovo po austrijskim Rkonzulatma i oko njih; i dok G.G. Majer i Šnajder padaju na misao da »špremguju« leglo neprijateljskih informacija, talijansko Poslamstvo u Bernu — Čiji šef bolje drži u rukama talijansku špijunsku organizaciju u Švajcarskoj nego austrijski poslanik i vojni izaslanik austrijsku —, hitri Talijani, u dešperatu, nadmudruju Austro-nemce i pretiču ih, ia samu noć mesojedja, od Nedelje na Ponedeljak, godine 1917, ulaze u sobe Marinskog Biroa, predvodjeni glavnim kontrašpijunom tršćanskim advokatom Livijom Biniu-jem, najmljemi ljudi — majstori od zanata — i podoficiri talijanske vojske i mornarice, da obiju kasu i stolove za pisanje za kojima su dotle danju radili G.G, Majer i Šnajder,

»Da bismo se otresli veoma dosadnogša advokata Binija« kaže Šnajder, opisujući ovu aferu {u »Neues V\{iener Tasblatt« Ху осћеп-Амебађе, од 15. novembra 1924 — str. 9), »nismo mu rekli za naš novi stan, Ipak ga je on, već posle četrnajst dana, prokljuvio i našao put u naše nove prostorije, Na moje začudjeno pitanje, ko mu je, dao našu novu adresu, odgovorio je sležući ramenima: „Jedan Napolitanac u austrijskom Konzulate'...«') O Bimiju mi je G. Šnajder (koji sad stanuje u Beču, nastavljajući svoju agenturnu trgovinu) i lično mnogo pričao, priznajući da je bio nesamo dosadan već i prepreden čovek, Dok mi je opet Bini — kojega sam našao u Rimu {juna 19261,

*) Tog Napolitanca, koji se zvao Gaeta, i koji je tada bio pridodat ciriškom austrijskom Konzulatu, smatrao je, i smatra još, G. Šnajder glavnim ftalijanskim potkazivačem, dok зи ба austrijski konzularni činovnici, njeđovi drugovi, držali ispravnim činovnikom Monarhije, kako sam se mogao lično uveriti iz razgovora s njima. Potražio sam i samog G, Gaetu, koji je bio prema meni vrlo predusretljiv, ali očigledno neiskren, i dobio sam lični utisak, da je G, Šnajder u ovom pošledu imao izvežbanije oko nego zvanična austrijska spoljna služba. G., Gaeta je, posle Rata, više godina smeo ostati u Italiji (kao službenik pri firmi Julija Majnla), odakle. se onda preselio u Beč (dde sam da zatekao početkom godine 1926).

112