Nova Evropa

Da bi se, u vezi ovoga članka, mogle bolje razumeti izvesne stvari — O kojima će biti drugi put opširnije govora držimo da je potrebno već sada konstatovati izvesne činjenice,

Proces nad optuženima u fakozvanom Banjalučkom Pro= cesu završen je 1916. Rezultate toga Procesa, kao i zaključke suda na osnovu kojih je izrečena presuda, Austrijska Vlada objavila je preko neutralne štampe, a otuda su doprli i do naših Saveznika i naše Vlade na Krfu, Videli smo napred, u čemu je glavna teza austrijske optužbe: tim Procesom, Austrijska Vlada smatrala je da je uspela da dokaže ono što je u svome Mamifestu za Raf, i u svojim diplomatskim notama, isticala, naime: da је za nju postojala opasnost od propašande koja potiče iz Srbije, i da tu propagandu izvodi Srbijanska Vlada, i to s pomoću jedne organizacije koja je bila javna i koja se zvala »Narodna Odbrana«, Naročito je udarano 612som, da su tu revolucijonarnu organizaciju izvodili i sprovodili »srbijanski časnici, granični oficiri«; čak su oni i imeno-= vani, Odmah posle toga (krajem 1916) počeli su neoficijelni pređovori izmedju naših Saveznika i Austrije а sklapanje separatnođa mira, obuhvatajući i uslove pod kojima. bi se zaključio mir i sa Srbijom, Mandator za te pregovore bio je princ Sikst Burbonski, šurak cara Karla; Sikst je posle Rata (1920) izdao o tome i svoju poznatu knjigu (vidi »Novu Evropu« od 21, juna 1924, str. 551), Za uslove pod kojima bi imao da se zaključi mir sa Srbijom, car Karlo veli: »Što se tiče Srbije, njoj ćemo vratiti njenu suverenost, a u znak naše dobre volje spremni smo i da joj osiguramo pristojan i prirodan prilaz ka Jadranu, i da joj damo široke ekonomske koncesije. Od svoje strane, Austrija će tražii, kao osmovam ı apsolutni uveft, da kraljevina Srbija prekine u buduće svaki odnos sa svakim društvom ili svakom đrupom čija politika ide za raspadom Monarhije, poimence i sa Narodnom Odbranom' ida ih rastmuri; da lojalno i svim sredstvima u svojoj vlasti sprečava svaku političku agitaciju u tom pravcu, bilo u Srbiji bilo vam njenih dranica, te da se nato obaveže pod jemstvom Sila Antante«, Ovaj zahtev cara Karla, po memoarima Siksta Burbonskog, potvrdio je G, Aleksandar Ribo, u to doba predsednik Vlade u Francuskoj, koji je (1924) izdao takodjer svoje uspomene {vidi »Novu Evropu« IX, 556), — Ko predstavlja »Narodnu Odbranu«, i ko radi na rušenju Monarhije? S kim to traži austrijski Car da naša Vlada prekine svaku vezu? Ko, po austrijskim izvorima, sačinjava tu »Narodnu Odbranu«, na koju se oma tako žučno okomila? O tom se radi. O tome se govori u onoj Optužnici, koja je, povodom Banjalučkog Procesa, objavljena svetu, pa čitana i u krugovima naših Save-

150