Nova Evropa

будући да и владајући сопијалпатријотизам из Рајха, као и бољшевизам из Русије, имају у Аустрији само незнатну мањину. Социјалистички Беч Адлера, Бауера, и Зајпа, стоји на средини између Берлина и Москве.

Социјал-демократи отели су Беч, у време преврата, од такозваних „хришћанских социјалиста“ — „кристлих-социјала", Чувен је био рад ових последњих, нарочито популарног начелника пок, Луегера, у аустријској престоници; социјал-патријоти прегли су сад да баце у засенак ту славу и популарност својим још бољим радом. Освојивши престоницу, они су сеу њој ушанчили као у каквом централном утврђењу, да из ње помало освајају и покрајину. Да би били што самосталнији, а ослободили се клерикалних сеоских маса, прво су извојевали да се Беч издвоји из Доње Аустрије као засебна покрајина Аустријске Републике. Тиме велико Веће општине Беча има и власт једног читавог савезног покрајинског сабора. (С обзиром на снагу тога града, његов Сабор један је од најупливнијих у држави. На тако збијену простору, са стотинама хиљада радника, и са необично великом погодношћу за социјалистичке конструктивне реформе, бечки социјалисти и раде жилаво, и рекламишу тај рад, да би мало-помало привукли симпатије маса уопште, те добили превласт у целој држави. Њихови су главни противници још увек „кристлихсоцијали“, странка и стара и вешта у тактици, и добро организована. Мако су ови данас на челу Републике, могу да се држе само уз помоћ треће главне групе, либералних нацијоналиста, који су језичац на ваги. На овогодишњим изборима у априлу, међутим, сложили су се либерали са кристлих-социјалима, да туку социјалисте; али су ови ипак добили 4 мандата више него што су имали пре, и резултат је био; од 165 посланика, кристлих-социјали добили су 85, социјалдемократи 72, сељачки савез 8 (ова млада група подвостручила се), У истовременим изборима за бечку општину, социјалисти су одржали старе позиције (78 од 120).

*

Пре Рата, падала је у очи велика активност општинске политике у Немачкој. Излазио је и посебан часопис за општинска питања. Ако је ту Немачка учила од Енглеске, сада Беч у много чему примењује покушаје из Немачке; али је отишао много даље. Изнећемо овде неколико главних факата, 0 њихову раду, служећи се подацима из једне књижице Г. Роберта Данеберга, председника бечкога Сабора“).

Управни систем овако је састављен; Општинско Веће, изабрано пропорцијоналним начином, бира председника и 8

") „Оле Зозла ето га веће Gemeinde-Verwaltung in Wien". Verlag 1. H. Dietz Nachf,, Berlin.

153