Nova Evropa

odijum na sebe... I gorka čaša nije nas mimoišla, Nas prati i sada, deset godina posle Solunskog Procesa, ista sudbina, čak i posle napisa Ljube Jovanovića u knjizi »Krv Sloven. stva«, i sveša što je — s tim u vezi — izišlo dosad na javnost, Ali o tome u drugom jednom članku, ) Ced. A, Popović, biv. pukovnik,

Социјалистичка Општина у Бечу.

Последњи крвави сукоби између радника и буржуја у Бечу пробудили су још веће интересовање јавности за тај град, који је данас, осим Москве, једина велика престоница у режиму социјалиста, Лакше је, дабогме, бечким социјалистима управљати једном општином, него рускима целом државом. Али се та два режима и иначе дубоко разликују, и занимљиво их је упоредити. Бечки социјал-демократи не солидаришу се никако с тактиком руских бољшевика (мада ови имају у Бечу важно огњиште своје пропаганде); не солидаришу се, уосталом, ни са социјал-патријотима као Шајдеман у Немачкој, или Вандервелде у Белгији, итд. Између старе, у Рату прилично компромитоване, Друге Интернацијонале, и оне Треће коју су 1919 године прогласили бољшевици, били су бечлије Адлер и Бауер први који су покушали организовати неку средњу, „центрумску", „Интернацијоналу Другу-и-по", Бољшевици су у полемици заједљиво добацивали, да би ову Бечку Интернацијоналу било боље звати „Друга-и-четврт“, будући да је знатно ближа социјал-патријотима него социјалним револуцијонарима,.. Бечки социјал-демократи прилично се слажу са Љењином у циљевима, али у погледу тактике они иду потпуно опречним путем; путем парламентаризма, — сарадње с осталим класама. Док бољшевици дају сву власт једној класи, а све друге плаше терором, социјал-патријоти у Бечу држе додуше власт у својој руци, али желе на сваки начин придобити за свој режим и присталице других класа; и то чиме7 —-: конструктивношћу, плодношћу своје политике, која тражи неко хармонично благостање за све класе. И колико једни стално проливају крв и говоре о рату, толико ови други перхоресцирају сваки рат и избегавају крв по сваку цену. Тиме се и објашњава чињеница, што су се скорашње барикаде у Бечу (изазване дугом затегнутошћу и недавном изборном ватром, а бесумње и бољшевичким 'упливом) онако брзо и договорно окончале, Откако је реформизма међу социјалистима, Аустријанци су били зањ, само што су до Рата ишчезавали иза својих другова у Немачкој. Данас се од њих разликују,

152