Nova Evropa

пијски смиреном и латински сређеном и једноставном. Нека хармонијозна сталоженост струји атмосфером ове куће и ове дворане; а ви се опијате сунцем, које одасвуда поплављује и не оставља нити један кутић засењен, Онда Горки започиње наш разговор, ограничивши се и оградивши се од сваких политичких изјава. Он се нарочито распитује за културно стање наше земље, за ревије, за листове и за људе, о чему има доста површне појмове. Но одмах у почетку нашег разговора, запитао ме је: „Где се сада налази Г. Мештровићг Шта ради он2" Када сам му дао потребне информације, онда ме запитао: „Шта је са његовим Косовским Храмом7 Да ли је завршен2" На мој одговор о ствари, Горки ми је испричао, како он цени високу уметничку вредност Мештровића, кога је 1911 видео у Риму, и како му је жао што сан Косовског Храма није реализован, „То је жалосно", — казао је Горки. Други једини наш аутор за кога он зна, и о коме је слушао разговарати у Русији и од Руса, то је Мирослав Крлежа, кога Горки просто зове Мирослав и говори о њему са необичним поштовањем. Био је жељан да чује о делима Крлеже, као и о стању целе наше књижевности, Све је то слушао са необичним и живахним интересом, бележећи некоја од имена, Затим је прешао на талијанску књижевност, и занимао се особито за мишљења Папинија, Крочеа, Ферера, и Тилгера. Хтео је да му потанко испричам све оно што мисле о кризи света и Европе ови људи, и после сваког изреченог мишљења он је остајао незадовољан, жалостан, и још више разјађен, Био је само донекле задовољан мишљењем Џапинија, његовим скептичким и песимистичким закључцима и дефиницијама репрезентаната Италије. Из његових је очију каткада провиривало демонско задовољство; а када сам му рекао да је посвемашње уверење, да је Европа завршила своју мисију, онда је он снажним гласом одговорио и подцртао своје речи: — „И ја верујем, да су духовне снаге Европе испрпене,,." —

ало затим, у прегнантним потезима, опетовао је врло хладно и нимало узрујано преглед спиритуалног стања света и Европе, поткрепивши још боље ту своју дедукцију, па је наставио: — „На нама и уопште на Истоку остаје дужност да се спасе Свет. Сви народи, иако су сада међусобно пораздељени и поцепкани, морали би да сваки засебно, унутар властитих граница, започну оживљавати своје снаге, тражити нове стазе за оживљење Духа, и тако преко тих стаза прогласити Ново Ускрснуће, Нову Ренесансу, и културну | и политичку и социјалну, па тако спасти човечанство из неми- | новне и сталне кризе која прети катастрофалним поразом... Све ово" — наставио је дословце Горки — „што ми данас проживљавамо, то су плодови духовне реакције, које готово увек | или врло често избаце на површину људе без икакових духовних

295