Nova Evropa

жава цело искуство његова страшног живота“). Горки није никада могао да види победу масе над појединцем интелектуалцем, и у томе је и лежао његов сукоб са Љењином и бољшевицима. Судбина је песника да су осуђени на вечно туђинство и изгнанство у властитој земљи, и да се крећу посред збивања као сене, чија конкретност има за себе само будућност!.., Горки је свакако један од најнепосреднијих идејних зачетника Руске Револуције; али је и њега бољшевизам разочарао,

Али Горки ипак верује, да Русија није мртва, У своме хладном и смишљеном дискутовању, које потсећа на математичара више него на песника, Горки испусти по коју топлу, мекану, словенску реч. Онда он у себи разоткрије душу оних који су прекинули са леденим формулама европскога рацијонализма и исповеда се, као богоборац који се тражи, Поздрављајући га при одласку, док је он својим живахним прстима чепркао по столу, ганут овим сусретом, изрекао сам спонтано, на једном латинском језику помешаном са неколико словенских речи, сву своју симпатију, и ону моје земље, за његово дело и за његове борбе. Рекао сам му: — „Ми у вама видимо последњег великог Руса, последњег од генија наше матере Русије". — Горки се тада подигао нагло, учинио покрет леђима и погледао ме својим закрвављеним очима, па је изговорио у топлом, словенском и лирском, патосу: — „Не последњег, не последњег... Русија није мртва,,. Она се сваког дана обнавља и препорађа, Она налази поново нове облике и нове мисли, које су исто толико снажне као што су биле некада... Русија живи, и она ће живети.,. Снаге њезиних творевина налазе нове, топлије и заносније изворе, Као што се јучер певало творницама, револуцији, олуји и крви, сутра ће се певати кући, земљи, и домовини ,.. Ми већ сада имамо талената који надмашују оне европске, ми већ сада припремамо нове облике за замрачену сутрашњицу ... Све је у Русији у покрету ,,. Будите уверени, да Русија није још изрекла и неће још за дуго изрећи своју последњу реч,.."

") При кориговању ових импресија, добијам у руке, сасвим случајно, књигу угледног француског публицисте Жермена „Европска ходочашћа" (A, Germain „Pčlerinages europćens”; S, Kra, Париз, 1927), у којој има једно цело поглавље посвећено Горкоме. Ту се М. Горки овако исповеда, о савременим руским приликама; „Русији је потребан страшан и окрутан тиранин,.. Иван Грозни није био ништа мање неумољив од Петра Великога, Петар Велики од Николе а Никола ! од Љењина... Шта тражи човек из пука2 — Само триствари: да има круха, да спава са било каковом женом, ида увек све то мање ради,.." Овај је разговор вођен у Херингсдорфу године 1922,

297