Nova Evropa

насупрот оном нашему идеалу, и почели су да се дижу и ла се проповедају разни нови ономе противни идеали, тако да би изгледало као да је најновија историја прешла преко њега и пошла другим стазама. Али, што се пре свега тиче чисто логичног начина мишљења, потребно је истаћи, да је наука о којој је реч међутим расветљена, очишћена, тако да је дошла у могућност да критикује појам историје мисли, као след затворених система, уносећи на тај начин нове светлости у појмове о вечном рађању нових проблема, који произилазе из свога кретања и из васцелога живота. Из чега онда даље излази, да истина, она права истина, не може никад да буде надмашена, већ може једино да се проширује и обогаћује новим истинама, и да се поставља у нове односе. Ни истину Платонову, ни Аристотелову, ни ону Хришћанства, ни ону Вика, ни Канта, нико још није побио, нити их унизио, већ оне живе вечне у нама, дишући утолико снажнијим дахом · уколико је шири свет. А што се тиче реалних чињеница, ево како ту ствари стоје.

Опште је познато, да је после 1870 поколебана вера у слободу, као начин састављања, издовољавања, и стављања у сагласност нових потреба, и као начин убрзаног решавања тешкоћа. на које се наилази, чувајући притом друштвени поредак и утирући пут новоме напретку. Уједињење Немачке извршено је до краја не путем слободе, како се очекивало 1848, већ делимично с помоћу војничке државе и министра који се изругивао либерализму. То уједињење дало је Немачкој несумњиво уставно државно уређење, али не либерално; а ипак је немачки народ, и при томе, изгледао велик и горд, у сваком правцу рада, И друге државе, које су изгледале осуђене да остану без светлости слободе народа — као Аустрија = Русија —, чиниле су утисак отпорних и за живот способних формација, живеле су у савезу са другим, либералним народима, који су их радо и суревњиво својатали. Па су чак и државе као што је била Турска толериране, или чак и мажене. Остављајући на страну утопије „Младе Европе", „Сјелињених Држава“, или и „Свете Алијанције", народи су се оружали до зуба једни противу других, натицали се у трговању, и сви тражили, или присвајали, територије изван Европе, у Африци, у Азији, у Аустралији. Политичке странке састављане су не толико према идеалнстичким начелима колико по извесним економским тенденцама. и интересима, и све су се приказивале као јако „економизоване“, А ни сама економија није се више поуздавала у либерализам, него је одржавала протекцијонистичке везе, тттитећи сама себе и заклањајући се скупинама индустријалаца, да би на тај начин уздржала приходе на извесној висиви. Држава је узимала на себе све то већи број дужности, баш супротно ономе како је то либерализам у теорији проповедао. Наспрам