Nova Evropa

од 1912, и какве су се тешкоће имале да савладају пре преговора о том Савезу, о томе ћемо говорити у једном нарочитом чланку, Овде то питање додирујемо само у границама Хартвигове делатности, будући да су у нашу јавност продрле оптужбе да се је Хартвиг приликом преговора о Савезу држао нелојално према интересима нашег народа (види чланак „Српско-бугарски Уговор од 1912" од М. Г. Цемовића, у „Политици" од 1. УШ. 1925). Неправедност оваких оптужаба утолико је већа, што је у ствари од свих Руса Хартвиг био најоданији пријатељ Српства. -

Иван Гешов, председник бугарске Владе, који је потписао Уговор од 1912, штампао је (у својој књизи „L Alliance Balcaтаче") у целости извештај Станчова и Ризова о резултату преговора које су они водили у Паризу (5. и 6. новембра 1911) са Дром. Милованом Миловановићем, На самом крају извештаја, Ризов скреће пажњу Гешову, да му је у Београду Хартвиг рекао — кад му се Ризов пожалио на претераност српских захтева —-: „Немојте поклањати велику пажњу томе, Они (Срби) неће пропустити да се с вама поцењкају, но на крају крајева задовољиће се Скопским Округом“ — Из Хартвигових извештаја, у којима је он исцрпно обавештавао Сазонова о току преговора између Срба и Бугара, нема ни једне речи, ни једне алузије, из које би се могло закључити да је Ризов тачно и поштено доставио смисао свога разговора са Хартвигом, — под претпоставком, разуме се, да су њих двојица уопште разговарали нешто у томе смислу, Напротив, постоји једна депеша у којој Хартвиг јавља Сазонову, да су Бугари.

Влада не износи пред Скупштину царински савез са Бугарском пре закључења српско-аустријског трговинског уговора, и 2) да Србија да начелни пристанак да ће примити све измене у том царинском савезу на које јој бечка Влада буде указала. Занимљиво је потсетити, да је најогорченију борбу противу Српско-бугарског Царинског Савеза водила бечка „Меце Егеје Ргеззе" (Балугџић), тако да се у једној депеши тих дана жалио руски пославик Губастов грофу Ламздорфу.

Јуна 1908, умало Бугари нису објавили рат Србији због четничког напада ·војводе Вука на село Страцин; но већ после неколико месеца (јануара 1909), бугарски посланик Тошев предложио је Миловановићу закључење формалног савеза између Србаје и Бугарске, Услов за тај савез био је, да Србија прва призна бугарску независности Фердинандову „царску“ титулу. На савет Русије, Миловановић је покушао да изађе усусрет Бугарима, али се покушај разбио на редакцији последње реченице званичног говора са којим је Света Симић имао свечано да поздрави цара Фердинанда. После тога Миловановић је наредио Симићу да поздрави Фердинанда обичним говором, i

Најзад, 29. П. 1912, потписан је „Уговор о пријатељству и сазезу између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске".

262