Nova Evropa

први пут да помаже и нашу званичну унутрашњу политику. Томе је свакако много допринело поверење које су руска Влада и Цар полагали у обе радикалне странке и њихове вође, на првом месту у Николу Пашића, То је био, неоспорно, највећи Пашићев државнички и партијски успех, који му нико ни од његових противника неће хтети ни моћи оспорити, Али то не значи, да су личност и делатност Николе Пашића били пресудни у измени руско-српских односа у оној мери како то његови пријатељи представљају.

Када се беспристрасно промотре сви догађаји од 19031914, и кад се пажљиво прелиста руска дипломатска преписка из тих година, види се очигледно, да су руско поверење у

Пашића, и руска љубав за Србију, били — до Хартвигова доласка у Београд — чисто платонске природе, Пре његова посланиковања, Русија је — и после 1903 — играла своју

главну балканску игру на бугарску карту, и Србија је, као „шипка уз бубањ", имала углавном да поткусурава рускобугарске интересе, Чак и за време првог Балканског Рата, цар Никола и Сазонов отворено су признавали Бугарима хегемонију на Балкану (Сазоновљево писмо Некљудову од 3. У. 1913). Такво пристрасно држање Русије, вероватно, било је један од доста великих узрока што је Пашић једног момента поклецнуо у своме русофилству, и под изговором „куповања рубља“ неуспешно покушао у Бечу (1906) да се приближи Голуховском. Благодарећи међутим Хартвигу, Русија почиње мало помало да се ослобађа бугарске хипнозе, док није, , после Брегалнице, сасвим прешла на српску страну. Главна заслуга што је руска балканска политика измењена у нашу корист припада дакле Хартвигу; на тој судбоносној прекретници руске дипломације Никола Пашић стоји скривен у сенци Николе Хартвига...

Један од најважнијих Хартвигових успеха у Београду јесте Српско-бугарски Савез од 1912 године, Без његове ауторитативне интервенције тешко да би до тог савеза дошло, иако су наши политички кругови (радикали и самосталци), и војнички (завереници), све време после 29, Маја настојавали око српско-бугарског зближења,“) Како је закључен овај Савез

") Српско-бугарски односи од 1903 до 1912 прошли су кроз разне пријатељске и непријатељске фазе. 30, марта 1904 (на трећи дан Ускрса), потписали су Сава Грујић и Никола Пашић са наше, и Димитрије Ризови Хесапџијев са бугарске стране, „Пријатељски договор" између Србије и Бугарске, Тај је договор карактеристичан нарочито због тога што се је у њему прешло ћутке преко Македоније. Концем 1905, закључен је чувени Српско-бугарски Царински Савез, који је имао да ступи у живот од 1, Ш. 1906 до 1. 1. 1907 ; алитек што је бугарско Собрање изгласало једногласно (27. XII. 1905) тај савез, Аустрија је прекинула преговоре о српско-аустријском трговинском уговору, и једном нотом затражила од Србије; 1) да Српска

261