Nova Evropa

унеколико освежи своју партију, „зачмалу на застарелим начелима унутрашње политике", први је учинио корак ка зближењу са напредњацима, Наиме, замолио је Хартвига да му удеси састанак са Павлом Маринковићем, да би — како се сам Пашић изразио пред Хартвигом — „под благословом Руског Представника академски расмотрили принципијелну базу могућег споразума“. Састанак је био

" 1. или 2, јуна у Руском Посланству, Преговори су вођени под

ћ

Хартвиговим руководством. Главно размимоилажење у питањима унутрашње политике било је, што је Маринковић заступао гледиште дводомног система, а Пашић бранио, више из традиције него из убеђења, једнодомни систем, али је на крају признао да су се прилике у земљи толико измениле да није искључено да његова странка реши тај захтев у позитивном смислу. Но чим су са академског разговора прешли на практичне ствари, — поделу власти, ту није помогло ни Хартвигово заузимање, Маринковић је тражио два министарска портфеља у изборној влади, с тим да обадве странке заједнички иду на изборе; а Пашић је обећавао два портфеља после свршених избора. После дугог погађања, преговори су се завршили тога дана Пашићевим обећањем, да ће Маринковићев захтев о уласку напредњака у изборну владу ставити на решење радикалном клубу, После неколико дана, Хартвиг се поново враћа на то питање, и са жаљењем извештава Сазонова, да радикални клуб није хтео да чује о напредњачком уласку у изборну владу...) Остављамо читаоцима на вољу да сами нагађају, зашто је Пашић водио преговоре о чисто унутрашњим питањима Србије у једном страном посланству... Из наведених примера, међутим, даје се лако закључити, да је Хартвиг радио у Београду још много што-шта о чему се није смео никоме поверити, па ни своме Министру.

Она општа повика, дакле, европских дипломатских кругова противу Хартвигова самовлашћа у Београду, као што се види, није била нимало безразложна. Фридјунг, Форгач, и барон Хајмерл, покушавали су на све могуће начине, поименце преко немачких новина „Мозазсће Хебипб", да Хартвига онемогуће у Београду, али нису успели, Хартвиг је, и поред свих нападаја, често врло добро документованих, остао седећи чврсто у седлу. Бечки и берлински кругови тврдили су, да позади Хартвига стоје војнички кругови из непосредне цареве околине, нарочито велики кнез Николај Николајевић, Француски амбасадор у Петрограду, Жорж Луј (у једном писму Поен-

“) За време ове кризе, Војислав Маринковић са осталом опозицијом (уз помоћ Војводе Путника и Димитријевића-Аписа) предузимао је све мере да се радикали сасвим уклоне са власти; а из горњег Хартвигова писма види се, да се његов брат Павле, у то исто време, „академски" погађао са Пашићем да један од браће Маринковића уђе у изборну владу...

272