Nova Evropa

poruka izazvala je najveće zaprepašćenje medju članovima · Organizacije, i oni se rešiše na najodlučnije korake,

U to doba, članovi Organizacije »Ujedinjenje ili Smrt« behu skoro svi na irontu, Oliciri medju njima behu na svojim dužnostima, najvećim delom u stroju sa operativnom vojskom. Dragutin Dimitrijević-Apis razboleo se je bio teško još u toku koncentracije naše vojske prema turskoj granici, Da je on bio u stroju, pozdano bi bio poveo energičnu akciju protivu Vlade na pitanju Vardarske Doline, pa kako je imao velikog uticaja na R, Putnika, nije isključeno da bi oružani sukob sa Bugarima izbio ranije i u Чгибој formi, U njegovu otsustvu, poveli su akciju protivu Pašića i Ugovora, početkom 1913, Bošdan Radenković, i Ljuba Jovanović (»Čupa«), i s njima: Dr. Šuškalović, 1 D, Dimitrijević, S, Hadži Ristić, Aleksa Jovanović, Prelić, Milan Vasić, B. Simić, Ljuba Vulović, M, Gr. Milovanović (Pilac), ankosić, i druši, Ovu borbu vodili su dakle jednovremeno i »crnorukci« ı domorodci {naši »makedonstvujušči«). Usled bolesti Apisove, i zauzetosti Milana Gr, Milovanovića (pomoćnika šela Štaba IH Armije), Ilije Radivojevića (komandanta puka na položaju), i Milana Vasića (komandanta bataljona na položaju), oficiri iz Orćanizacije koji su uzeli najaktivnije učešće u ovoj akciji bili su: Ljuba Vulović, Vojin Popović-Vuk, i Božin Simić, ovaj poslednji kao komandant žandarmerije u Skoplju. Od olicira koji nisu bili članovi Organizacije veliku je uslugu učinio stvari Alimpije Marjanović, Naročitu ulogu igrao je i Milan Rakić, dugogodišnji srpski konzul u Prištini, Od članova Vrhovne Centralne Uprave Organizacije jedini koji je bio sasvim slobodan u kretanju bio je pok. Ljuba Jovanović-Čupa, novinar [kao takav oslobodjen vojne dužnosti), i urednik lista »Pijemont«; on je, po savetovanju sa Bogdanom Radenkovićem i još nekima, došao kod sviju drugova {sem mene, budući da sam ja tada bio u Sandžaku sa svojim bataljonom), da pretresu stanje s obzirom na dobijenu poruku iz Petrograda. I tada je postignut sporazum: da se dostavi Vladi, odnosno G. Pašiću zahtev Organizacije (koji·je bio izraz opšteg mišljenja vojske i masa u njoj): da se pri rešavanju o podeli teritorija ima bezuslovno osigurati za Srbiju desna obala Vardara; i da se ne sme ići na arbitražu, jer se zna pozitivno da ćemo odlaskom na arbitražu dobiti samo ono što je predvidjeno doslovno po tekstu ugovora. Tako formulisanu predstavku imao je pok, Ljuba Jovanović da odnese u Beograd i da preda Pašiću, O tome kako je on ovu misiju izvršio, bilo je reči u javnosti i u štampi; u Skupštini su o tome govorili N. Uzunović i LJ. Nešić (poslanik u Sofiji), 1925, Tada je napisao i Marko P. Cemović dva članka o toj »zaveri« protiv N. Pašića {jedan u »Pravdi« od 25, jula 1925, a drugi u »Politici« od 1. avgusta 1. g#.), »osim G. Pašića« kao »jedini svedok o ovoj stvari«.

320